Расписани су ванредни парламентарни, београдски и локални избори у Србији за 17. децембар. Политичке странке имају 45 дана да се представе бирачима – у непромењеним изборним условима. Председник Србије Александар Вучић расписао је ванредне парламентарне изборе, и на тај начин означио почетак изборне кампање која ће трајати до 14. децембра, када почиње изборна тишина. Тај потез и не представља неко велико изненађење, јер је председник Србије већ након прошлих избора наговестио да ће будућа влада имати скраћен мандат. Ако се унутрашњем притиску опозиције након мајских трагедија дода и појачани притисак Запада за убрзано решавање проблема Косова, рекло би се да су власти у Србији имале разлога за журбу око расписивања ванредних избора.
Сложиле се коцкице унутрашњег и спољног притиска
Избори се очито код власти виде као један од начина да поново покушају да успоставе контролу над ситуацијом, истиче за DW Душан Спасојевић са Факултета политичких наука:
„Имали смо превише проблема и криза, и мислим да су стога одлучили да иду у кампању која им, осим времена, може донети и неке друге бенефите, посебно око преговора о Косову који су се донекле убрзали. Више им свакако одговара да избори буду сада, и да онда имају можда техничку владу или преговоре о влади који могу потрајати неколико месеци“, каже Спасојевић.
Новинар Ђорђе Влајић такође примећује да су се негде сложиле коцкице унутрашњег и спољног притиска, али и да, „без обзира на нека истраживања о паду рејтинга Српске напредне странке (СНС), Вучић рачуна да ће и овог пута добити те изборе како на републичком, тако и на локалном нивоу у Београду и другим градовима“.
Бољи старт проевропског блока
Група опозиционих странака је, уочи расписивања избора, успела да постигне политички договор и најавила заједнички наступ на изборима са листом „Србија против насиља“. Реч је о опозиционим странкама које већ месецима организују протесте под тим називом, и на изборе иду у једној колони, што је био и захтев већине демонстраната.
То је велики корак, наглашава Спасојевић, и „они су тим потезом урадили оно што је до њих. То је важно, јер истраживања показују да највећи део бирача жели ту врсту наступа.
Сада је такође на њима да та кампања буде што убедљивија, да покажу да наступају као један глас, и то их на неки начин ставља у бољу почетну позицију у односу на друге странке опозиције“, сматра Спасојевић.
Расплинута десница
Политички договор на другој страни политичког спектра иде далеко теже. Група десних странака протеклих дана је покушала да направи сличан договор и да формира једну изборну колону, али како сада ствари стоје, то се ипак неће десити. Прекинути састанци, противљење сараDWи с појединим странкама, а сада већ и најаве о самосталном изласку на изборе, обележили су покушаје обједињавања десне политичке сцене. Колико та разједињеност утиче и на могућност сараDWе са проевропским блоком након избора?
Очигледно је да ту постоји читав низ тактичких сукоба, примећује Душан Спасојевић. „То је пре свега сукоб око тога шта су најважнија питања: демократизација или одбрана територијалног интегритета. Али, мислим да нам то још увек ништа не говори о могућности сараDWе након избора и постизборним коалицијама. Они ће чекати резултате избора и уколико проевропска опозиција постигне добар резултат, који сведочи о неким променама у друштву, онда ће и они бити под великим притиском“, наводи Спасојевић.
Ђорђе Влајић сматра „да је ту пре свега реч о лидерским сујетама и питањем ко ће бити главни. За мене то није ништа необично, јер је десница била озбиљније разједињена на том патриотском фону, него што је продемократска опозиција била на том проевропском фону“, каже саговорник DW.
Повратак политичког оца
Иако то није било велико изненађење, ипак је као политичка занимљивост осванула најава лидера Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља да ће на београдским и локалним изборима наступати у коалицији с владајућом СНС, док ће на републичке изборе изаћи самостално. Александар Вучић је вербалном гимнастиком покушао да се дистанцира од радикала рекавши „како са њима неће формирати владу“, али истовремено није демантовао сараDWу на локалном нивоу.
Јасно је да Шешељ већ неко време активно сарађује са СНС и има велики простор у медијима за нападе на опозицију, скреће пажњу Душан Спасојевић. „Та коалиција нам говори да је власт јако забринута за резултат на београдским изборима. Вероватно ће стога у коалицију покушати да укључе све оне који носе било коју количину гласова у покушају да спрече пораз у главном граду Србије“, каже Спасојевић.
Радикали тренутно тешко могу да пређу цензус било где, истиче Ђорђе Влајић, „и удруживањем са СНС сада покушавају да обезбеде политички опстанак. То је један исти вредносни оквир, јер је СНС партија пресвучених радикала. Не би требало заборавити ни да је Шешељ политички отац Александра Вучића, и то свакако није никакво изненађење“, напомиње новинар.
Познати арсенал СНС-манипулација
Предстојећа кампања ће, по речима наших саговорника, бити врло оштра и прљава. Душан Спасојевић томе додаје и да ће „кампања бити врло неравномерна. Дакле, све оно што смо и до сада гледали, плус чињеница да опозиција има шансу да узме власт у неким срединама, натераће власт да извуку све ресурсе и да употребе све могуће трикове. ž
То значи да ћемо вероватно Вучића гледати сваки дан на националним телевизијама, то је просто политика у Србији и ту се на жалост ништа неће променити док не дође до неког уједначавања снага“, скептичан је Спасојевић.
Влајић сматра да ће СНС „учинити све што може да победи на сваком месту, укључујући ту и прљаву предизборну кампању, манипулације на гласању, бројање гласова и застрашивање бирача. Дакле, већ познати арсенал притисака и неподопштина којима се СНС служи да би добио изборе“, закључује Ђорђе Влајић.
Ивица Петровић
Извор: DW
