Пише: Ранко Рајковић
Представљамо вам каталог диктатора у коме можете пронаћи просвећеног и непросвећеног диктатора, аријевског диктатора, крвожедног диктатора, нарко диктатора, тобако диктатора, уранијум-дијамант-кобалт-бакар диктатора, тути-фрути диктатора, диктатора идеолошког и антиидеолошког типа, диктатора династичког и антидинастичког типа, диктатора разбојничког, мултикоорпоративног, забављачко-кловновског типа. Овим списком се не исцрпљују ни врсте диктатора ни основе диктатура. Диктатора је разних зависно од географске ширине и дужине на којој се налази легло (држава) диктатора. Диктатори се стварају, обликују и подржавају на основу онога чиме одређена држава располаже почев од њених природних богастава и стратешких потенцијала, преко историјских утицаја до степена развоја друштва. Најраспрострањенији су проамерички диктатори.
Та врста диктатора широкоручно је ставила на располагање ресурсе своје земље Америци у замјену за политичку подршку и широку лепезу услуга које диктаторима долазе од америчких јавних и тајних служби. Диктатори траже да им се задовоље апетити за новцем, луксузом, настраностима, беспоговорним владањем и личном сујетом. Вратите се на сам почетак текста и из каталога диктатора изаберите ону врсту диктатора која је по мјери Црне Горе. Изаберите којој врсти припада црногорски диктатор имајући у виду достигнуто богаство, луксуз, образовање, сујету, осветољубивост, брзину којом мијења капу то јест савезнике не заборављајући притом базу из које се црпи лично богаство, моћ и основа диктатуре.
Имајте у виду да су током вишедеценијског, диктаторског управљања Црном Гором до изражаја највише долазила шверцовања, поткупљивања, застрашивања и сурова елиминисања политичких противника. У другом плану је било гушење основних људских права и слобода, потискивања и прогони дисонантних политичких тонова, развој апологетике диктатору. Те ствари се нијесу нашле у позадини због потреба самог диктатора већ због недораслости Црне Горе као родовско-племенског друштва да достигне свијест о значају људских права и слобода, образовних, интелектуалних, културних потреба државе. За то забрињавајуће и збуњујуће стање друштва диктатора треба ослободити од одговорности. Није му кумовао. Затекао га је.
Стицањем државности Црна Гора није постала држава. У малој земљи гдје би сваки човјек морао бити драгоцјен отворило се поприште на ком је укупно стнановништво сатјерано у ћошак с циљем да се изјасни да ли је за диктатора или је против диктатора. Ко је био против диктатора евидентиран је као непријатељ Црне Горе, њене историје и државности. Ко је био за диктатора књижен је као црногорски патриота. Противници диктатора проглашени су издајницима државе не од стране спонзора диктатуре већ од домаћих подржавалаца бахатости и бескурпулозности диктатора.
У Црној Гори на снази је правило – Диктатор јесте али смо поносни на њега јер је 100% наш диктатор. Диктатор је бескомпромисан борац за нашу нову историју, језик, цркву који настају као продукти обновљене државности. Наш диктатор нам је издиктирао домаће задатке у процесу стварања државе, цркве, језика на чему смо му захвални. Што се то стварање не поклапа са назорима и стандардима цивилизованог, моралног, толерантног и просвећеног друштва не треба да нас брине јер ми смо своји на своме а они који се тако не осјећају слободно могу да се селе. Ми ћемо им у томе чак и помоћи. Вјековима се Црна Гора развијала под максимом – своји на своме са својим диктатором на челу државе. Од када постојимо од диктатора смо зависили, диктаторима се приклањали и дивили. Када бранимо диктатора ми уствари бранимо све своје лоше идентитетске црте, болна историјска раздобља, накарадне идеолошке назоре и предрасуде. Још нијесмо схватили да је управо диктатор најочигледнији доказ да не постојимо као држава.
