Пише: Ранко Рајковић
Ја сам гласач увијек рад
Подржати – ко да више
Котирам се као гад
Са мном се манипулише
Кажу – продао сам се за паре
Ал’ у томе не видим ништа лоше
Док друге за џаба самаре
Мене исплате, још и тетоше
Без мога гласа све би се распало
Укаљало име, срозао углед држави
За разврат, пљачке, убиства сазнало
Мир потонуо, испливао веш прљави
Зато се држим изреке старе
Наша кућа је наша брука
Даћу јој глас и за мање паре
Само да је сачувам од мука
Сазнати ко смо не пада лако
Тешко је борит’ се с болешћу без лијека
Боље да остане све овако
Него да нас још горе сачека
Извор: SatirArt • број 3 • август 2008.
