Ni početak ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nije prošao bez lobiranja albanskog predsednika Vlade, Edija Rame. On je, kao što obično čini, i sada pozivao one države koje još nisu priznale Republiku Kosovo da to učine: „Sve dok to ne urade, Generalna skupština neće biti potpuna bez jedne države našeg regiona.“
A imao je još „poučnih rečenica“ koje vredi zabeležiti:
„Svaki dan bez dogovora o međusobnom priznanju Kosova i Srbije predstavlja izgubljeno vreme za mlade generacije obe države… Priznanje Kosova bilo bi priznanje nove realnosti u Evropi… Samo će mudrost i hrabrost osloboditi Srbiju njene prošlosti…“
Uz svu drskost kojom je obeležio svoj nastup, dodao je i da njegova zemlja podržava dijalog Beograda i Prištine kao jedinu mogućnost, a što sve u slobodnom prevodu glasi „Hajde da se dogovorimo, pa da bude kako ja kažem“.
Predsednica naše Vlade, Ana Brnabić, takođe je govorila na sednici Generalne skupštine o Kosovu. Njeno izlaganje podsećalo je na uobičajene izjave koje se neprekidno čuju: optužbama Šiptara da s jedne strane ne poštuju potpisane sporazume, dok sa druge nastoji da raznim sredstvima što više zagorča život preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji i natera ih da se „dobrovoljno“ isele.
Obraćajući se zatim novinarima, a verovatno osećajući potrebu da bar tada nešto kaže povodom Raminih lobiranja za Kosovo, izjavila je kako je najbolji odgovor na zloupotrebu govornice u Generalnoj skupštini to dao Generalni sekretar Antonio Guteres koji joj je rekao da Kosovo za UN nije država, a na čemu mu je ona u ime države Srbije zahvalila.
Zvuči, ipak neobično što se naša premijerka nije setila da na Ramino lobiranje odgovori pozivom državama koje su priznale Kosovo da ga povuku „otpriznavanjem“, što je neobično ružna ali i omiljena reč naših političara.
Nije se setila ili joj je možda „Šef“ skrenuo pažnju da ne „talasa“?
Izvor: Stanje Stvari
