Извор: Павле Косић
Последњих месеци односи Грчке и Албаније су поприлично затегнути, не само због дугогодишњих нерешених питања између две земље, а чини се да је кап која је прелила чашу посета премијера Албаније Едија Раме Атини где је одржао митинг пред око 5.000 припадника албанске дијаспоре.
Рама је у Атину стигао 12. маја, тачно годину дана откако је одлуком албанских власти ухапшен грчки политичар Фреди Белери, кандидат за градоначелника албанског града Химара. Балери се нашао иза решетака због оптужби да је наводно нудио око 40.000 лека (360 евра) за куповину осам гласова на изборима. Посета је део Рамине турнеје на којој ће се са албанском дијаспором састати још у Лондону, Милану и Дизелдорфу. Посете западним европским градовима, за разлику од Атине, заказане су након јунских избора за Европски парламент.
Албански премијер је на митингу рекао да званична Тирана нема никакве претензије према Грчкој, те да земље имају пријатељске односе. Грчком премијеру Киријакосу Мицотакису је, цитирајући албанског песника Наима Фрашерија, поручио да Албанци „истински желе да у слози живе са својим суседима Словенима и Грцима“. Међутим, испод Рамине реторичке фасаде крију се дубљи проблеми о којима није претерано говорио.
Већ саму посету Раме, саговорници НИН-а сматрају провокацијом. Спољнополитички новинар грчког листа „Катимерини“ Василис Недос истиче да је Рама посету најавио свега неколико дана раније и да је одбио предлог грчких званичника да је одложи за месец дана како не би била протумачена као мешање у унутрашња питања Грчке, пред изборе за Европски парламент заказане за почетак јуна.
„Могао је да сачека месец дана, али он је то одбио. Неки у Грчкој су сматрали да му је требало забранити долазак, али да се кренуло у том правцу, Рама би искористио аргумент да Грчка води рат против њега, и то би му помогло у самој Албанији“, каже Недос и додаје да су многи Албанци били довезени аутобусима из Албаније на Рамин митинг у Атини, те да је цела партијска машинерија радила пуном паром како би подржала тај скуп.
Грчка влада, међутим, инсистира на томе да је Рамина посета била „приватна“ и да није имала „званичан карактер“. Посети се, чини се, више успротивио потпредседник Владе Србије Александар Вулин, који је грчкој влади поручио да се „кад следећи пут буде размишљала о признању такозваног Косова, сети како изгледа дочек Едија Раме усред Атине“.
„Велику Албанију могу да зауставе само Срби и српски свет, али и Грци. Драги наши Грци, мислите о томе“, навео је Вулин.
Недос објашњава да је влада Киријакоса Мицотакиса одлучила да не одговори на Рамину посету јер албански премијер, како каже, тако храни своју агенду.
„Ако би Грчка одговорила на нивоу премијера или министра спољних послова, то би само ојачало његову кампању“, каже он, док уредник портала „Комотини прес“ Никос Арванитис за НИН наводи да Грчка покушава да води избалансирану спољну политику, између осталог и због унутарполитичких потреба.
„Мицотакис покушава да направи баланс између националног интереса и западне политике коју прати“, сматра Арванитис, додајући да је део грчког јавног мњења изразио забринутост због Рамине посете, али истиче да је реч о старијим генерацијама и десничарима који, према његовим речима, нису бирачко тело које има велики утицај, већ је Мицотакису потребно „с времена на време“.
Случај Белери – прекретница у односима
Посета албанског премијера Атини организована је и само неколико дана након што је владајућа грчка странка „Нова демократија“ Киријакоса Мицотакиса објавила да ће Фреди Белери бити на гласачком листићу на изборима за Европски парламент.
„Случај Белери је био прекретница у односима Грчке и Албаније“, каже Недос.
И у том случају, према његовим речима, Грчка је била спремна да не реагује јер није желела да упропасти билатералне односе са Албанијом.
Он каже да је Грчка на крају, ипак, снажно реаговала, блокирајући европске интеграције Албаније тако што је одбила да подржи писмо којим се од Европске комисије тражи да отвори првих пет поглавља у преговорима за придруживање Европској унији.
НИН: „Зар треба да се плашимо сваког Бајрама, Божића или Ускрса“
„То би могло да остави озбиљне последице на односе две земље, осим ако Белери не буде изабран за посланика Европског парламента, па од албанске стране буду дошли неки помирљиви потези“, наводи он.
Арванитис, међутим, сматра да је Мицотакис морао да реагује због деснице и ултрадеснице у Грчкој која „игра на карту Белерија“.
„Мицотакис мора да следи западну политику, али не жели да се замери десници. Белери је стављен на гласачки листић на изборима за Европски парламент, између осталог, јер је Мицотакису потребна подршка и дела десног бирачког тела. Додатни проблем у случају Белери је тај што Грчка и Европска унија нису истог става. Атина, с једне стране, сматра да Албанија не поштује владавину права, док из ЕУ, с друге стране, поручују да процес евроинтеграција не треба да буде „билатерално питање“. Немачка, на пример, случај не доводи у везу са Европском унијом и људским правима“, истиче Арванитис.
Услед притиска Европске уније, грчка влада је била спремна на компромис, рекавши да ће случај Белерија посматрати као унутрашње питање Албаније ако му буде допуштено да положи заклетву.
„Упркос томе што је Албанија пристала, Рама то није допустио. То је за грчку страну био крај“, каже Недос, додајући да је Рама „готова прича за Мицотакиса јер грчки премијер мисли да је Рама издао његово поверење“.
Фактор Ердоган: Стратешко окруживање Грчке
Уредник портала „Комотини прес“ сматра да Рамина посета Грчкој „спада у шире планове на Балкану који су већ у току“.
„Грчка се налази између национализма турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и национализма албанског премијера Едија Раме. Јасно је да је Турска велика регионална сила и да игра на више нивоа. Прича о Албанији, са друге стране, повезана је и са Албанцима на Косову и са ситуацијом у Северној Македонији“, наводи Арванитис за НИН, истичући да је Рама дошао у Грчку и како би, преко албанске дијаспоре, ојачао своје бирачко тело јер му следеће године предстоје избори.
Када је реч о Турској, каже да је за Атину проблематично то што су се Ердоган и Рама договорили да Албанија буде везана за војску Турске, пошто су две земље у априлу 2020. године потписале споразум о војној сарадњи којим је договорено да турско војно особље обучава албанске оружане снаге и пружа помоћ у војној логистици. Исти споразум, Турска је 2023. године потписала и са косовским властима.
„Турска преко Албаније жели да контролише Јадран и нарочито део око Крфа“, каже Арванитис, додајући да је позицију Тиране оснажило и отварање ваздушне базе НАТО-а у марту ове године.
Недос, такође, наводи да Рама има подршку Турске коју описује као „важног фактора“ који је увек спреман да индиректно подржи некога ко је непријатељски настројен према Грчкој. Он, за разлику од Арванитиса, сматра да је Рамино понашање искључиво повезано са тим што је он „опуштен“ јер има подршку Америке због које, како наводи, „мисли да може да испровоцира контролисану конфронтацију са Грчком“.
Вишедеценијски нерешени спорови
Грчка и Албанија имају нерешене спорове од којих неки датирају још с краја Другог светског рата, а међу главним проблемима су заштита права и имовине националних мањина и питање граница у Јонском мору, односно разграничење. Озбиљнији преговори две стране о том питању започети су 2007. године и окончани су споразумом из 2009. године којим су утврђене поморске границе. Врховни суд Албаније је, међутим, 2010. године споразум прогласио неважећим, на основу жалбе тада опозиционих социјалиста Едија Раме.
Недос истиче да су Грчка и Албанија, пре хапшења Белерија, у теорији покушавале да саставе заједнички документ са којим би отишле пред Међународни суд. Он, међутим, сматра да то никада није могло да се догоди јер би се отворило питање морских граница са Турском.
„Мислим да то Рама никада не би урадио Ердогану“, каже Недос за НИН.
Говорећи о статусу грчке националне мањине у Албанији која броји неколико десетина хиљада људи, Недос наводи да је случај Белери добар пример за то какав је њихов положај. Један од главних проблема са којим се Грци у Албанији суочавају јесте статус њихове имовине. Они тврде да им албанске власти не дозвољавају да користе имовине онако како желе, те да су приморани да имовину по ниској цени продају стратешким инвеститорима.
Под комунизмом, право на имовину у Албанији је укинуто и сва имовина је пренета на државу. Власти су 2015. године донеле нови Закон о имовини који је требало да регулише то питање, међутим влада Едија Раме наредила је пренос значајног дела државне имовине на југозападној обали Албаније на министарство туризма и животне средине. Том одлуком је, међутим, обухваћена и имовина коју су користили Грци у Албанији. Недос објашњава да је проблем и у томе што за добар део имовине не постоје документа која доказују у чијем је она власништву.
Статус албанске мањине у Грчкој
Са друге стране, у Грчкој, према последњим проценама, живи нешто мање од 300.000 Албанаца. Грчки правни оквир, међутим, не признаје термин „национална мањина“ због чега албанске власти, с времена на време, потежу питање права Албанаца у Грчкој.
„Не постоји албанска национална мањина у Грчкој. То су људи који су у Грчку стигли пре 30 година као економски мигранти. Стотине хиљада њих је остало у Грчкој, тако да ти људи већ имају децу која су рођена у Грчкој и говоре грчки, а не знају албански. Албанци у Грчкој траже право на културну аутономију, али они то већ имају, само да то питање није правно регулисано. Њима нико ништа не брани, али влада, на пример, неће да им омогући школовање на албанском језику“, сматра Арванитис и додаје да је по грчком Уставу једина призната мањина – муслиманска мањина у Тракији која броји између 120 и 150 хиљада припадника.
Грчке власти у односима са Албанијом морају да буду опрезне и због тога што су, поред оних у Грчкој, Албанци на Косову, у Северној Македонији и самој Албанији велика развојна снага за Грчку. Арванитис каже да је у Солунску регију стигло доста инвестиција из Албаније. Поред тога, Албанци су важни за ту грчку област и због туризма. Примера ради, само између 2021. и 2022. године приходи од албанских туриста у Грчкој порасли су за 157 одсто, наводи се у извештају грчког министарства туризма.
„Оно што је Рама рекао на митингу, да су Албанци привредна снага за Грчку и да без њих Грчка не може да преживи, то је тачно“, истиче он.
Још један проблем у односима Атине и Тиране је чињеница да су две земље, из угла Грчке, званично и даље у рату. У октобру 1940. године, Грчка је усвојила Закон о рату са Албанијом након напада Мусолинијеве Италије са територије окупиране Албаније. Упркос томе што су две земље 1990-их година потписале споразум о пријатељству, грчки парламент и даље званично није поништио ратни закон. Арванитис објашњава да закон „де факто“ није на снази, али истиче да ће проблем морати да се реши ако Албанија постане чланица Европске уније.
„Међутим, уопште не видим да у овом тренутку постоје жеља и воља да се постојећи проблеми реше“, закључује Арванитис.
Извор: НИН
