Најгоре тек долази. Израелска влада је одобрила војни план за напад на Рафу, део Појаса Газа који још увек није под њиховом контролом и где се вероватно повукла команда Хамаса, као и 1,5 милиона избеглица из остатка Појаса Газе, у којој је због израелске блокаде хуманитарне помоћи већ 23 деце умрло од глади.
Рамазан је почео, али не и примирје између Израела и Хамаса којем су се надали многи државници и посредници на Западу и на Блиском истоку. Број убијених Палестинаца расте и погинулих је најмање 32.000. Велике западне силе, најпре Сједињене америчке државе, које су уз Немачку најприврженији покровитељ и заштитник Израела, нису успеле да приволе владу премијера Нетањахуа на примирје; а сличан неуспех су арапски преговарачи, пре свега Египат и Катар имали са Јахјом Синваром, лидером Хамаса у Гази.
У фебруару су преговарачи ставили у Паризу на сто предлог за примирје које би било орочено на 40 дана, и током којег би се израелски таоци које је Хамас отео у нападу 7. октобра разменили за палестинске затворенике у израелским затворима у размери један Израелац за 10 Палестинаца. Хамас је додатно тражио и да се израелске снаге повуку из Појаса Газе, што је Израел одбио. Такав потез би био схваћен као пораз Израела и повод славља у Хамасу којег Израел жели „да уништи“, мада није јасно како. Почетком марта су преговори премештени у Каиро, с тим што Израел није послао своју делегацију. Тел Авив је тражио да Хамас састави листу талаца који су још увек живи, што је Хамас одбио.
Неизвесно где су таоци
Од око 240 талаца које је Хамас одвео у Газу 7. октобра, 105 је ослобођено за време првог примирја које је трајало четири дана крајем новембра. Један број талаца је погинуо у склопу израелске војне операције у бомбардовању или чак пуцњави. Израелски телевизијски јавни сервис „Кан“ је 4. марта пустио аудио-снимке из децембра на којем два израелска таоца у Гази на хебрејском вичући моле израелске војнике да не пуцају у њих и уверавају их да су Израелци. Снимак је са мале камере коју је око врата носио пас израелске војске којег су војници послали у зграду.
Након што је одлучено да се можда ради о Хамасовој замци, израелске снаге су отвориле ватру, убиле и два таоца и пса. Камера је скинута са пса неколико дана касније. Израелска војска рачуна да је од талаца још увек живо 130 и један од услова у преговорима је да се достави листа преживелих. Хамас вероватно није у стању да састави ту листу јер су таоци расути по целој Гази а не концентровани.
Питање је да ли је Хамасово локално вођство, сада вероватно на југу Појаса Газе, уопште у стању да комуницира са групама по целој територији. Неки од талаца вероватно нису у Хамасовом заробљеништву, него других група, попут „Исламског џихада“, које нису укључене у преговоре. Хамас више нема апсолутну контролу над Газом и не могу да произведу доказ који Израел тражи. Последњи предлог примирја је Хамасов, од петка 15.марта, и укључује ослобађање 1.000 затвореника из израелских затвора, али Израел је одбио предлог без листе живих талаца.
Без ,,Сусрета код Исуса“
Што се тиче палестинских затвореника у израелском притвору, потребно је напоменути да израелске окупационе власти на Западној обали врло често држе Палестинце годинама у административном притвору без суђења, као и да су хуманитарне организације и организације које се баве људским правима забележиле бројна суђења на којима докази нису постојали или нису предочени. Малолетници могу бити оптужени за тероризам због бацања камена на војнике израелских окупационих власти и бачени у затвор. Организације за заштиту права деце које су скренуле пажњу на ову праксу, Израел је прогласио за терористичке и забранио.
Прошле недеље је израелски војник упуцао 12-годишњег дечака Рамдија Хамдана ел Халхулија који војника није ни угрожавао, нити му чак био близу, само зато што је испалио ватромет у ноћи којом је почео Рамазан. Министар националне безбедности Израела, Итамар Бен Гвир, је назвао војника који је упуцао ел Халхулија „херојем“, а дете од 12 година „терористом“. Толико мало је потребно да Израел некога прогласи терористом.
Најгоре тек долази. Израелска влада је одобрила војни план за напад на Рафу, део Појаса Газа који још увек није под њиховом контролом и где се вероватно повукла команда Хамаса, као и 1,5 милиона избеглица из остатка Појаса Газе. А због израелске блокаде доставе хуманитарне помоћи, људи су почели да умиру од глади. До 15. марта су забележене 27 случајева смрти од глади, од којих су 23 деца. Хуманитарна организације „Кер“ је изнела податак да је постотак деце која пате од умерене и екстремне неухрањености скочио са 16 на 29 одсто у току фебруара. Прве смрти од глади, оних најрањивијих, упућују на то да је популација Газе дотерана до краја издржљивости и да ће глад ускоро кренути да жање изгладнеле.
Знајући све ово, израелски западни савезници, су притискали Израел да отвори Појас Газе за хуманитарну помоћ и да ступи у вишенедељно примирје, макар током Рамазана. Најјачи притисци су долазили из Вашингтона. Након оштрог говора потпредседнице Камиле Харис, која је одржала након „Масакра на брашну“ 29.фебруара, председник Џозеф Бајден је прошле недеље пред камерама „спонтано“ рекао пар оштријих али жаргонски увијених ствари о израелском премијеру Нетањахуу. Наиме, њих двојица би морали да имају „сусрет код Исуса“, што је израз из америчке протестантске религије у којој припадник заједнице има неку врсту јавне исповести својих грехова која га прочисти, након што се суочи са својим лошим делима и мислима. Израелски премијер није показао знаке преобраћења.
Од Агенције Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама (UNRWA) су 13. марта стигле вести да је израелска авијација бомбардовала њихов највећи центар за дистрибуцију и складиштење хуманитарне помоћи на југу Појаса Газе, у источној Рафи, где је уточиште потражило 1,5 милиона људи. Погинуло је пет људи, десетине су повређене, а храна је уништена. По речима Џулијете Тума, UNRWA сваки дан шаље координате својих хуманитарних пунктова и Израелу и Хамасу, како не би дошло до борби или напада у њиховој близини.
Тума је потврдила да је бомбардовани пункт био на листи достављеној Израелу претходне вечери. Израел је одговорио да су „прецизним бомбама“ убили Мохамеда Абу Хасну, борца Хамаса који је Хамасу слао информације о положајима израелских снага. Хамас је потврдио убиство, као и да је Абу Хасна био полицајац.
Оставимо по страни чињеницу да се неко убија без икаквог судског процеса, јер је то постала норма у акцијама САД и Израела на Блиском истоку. Све и да је Абу Хасна био међу најострашћенијим терористима Хамаса, Израел је очигледно пратио његову локацију. Да ли је било нужно да се он убије баш док помаже у дистрибуцији помоћи у хуманитарном пункту? Да се с њим у смрт пошаље још десетине људи и тоне хуманитарне помоћи? Или су те смрти и уништење били додатни плус у доношењу одлуке?
Ни 24 часа није прошло, стигле су вести да је 20 људи убијено на кувајтској раскрсници, у средњем делу Појаса Газе. По наводима са терена, израелске снаге су из ваздуха отвориле ватру из хеликоптера и наоружаних дронова на људе који су чекали у реду да преузму хуманитарну помоћ. На ове тврдње, Израел је одговорио да они немају ништа са тим случајем, већ да су палестински наоружани борци, вероватно Хамаса, отворили ватру на те људе. Ако је то случај, може се поставити питање где су биле израелске снаге? Ако имају моћ да из ваздуха виде и знају где је био полицајац Абу Хасна, и вољу да га убију као стратешку мету, како им је промакла читава група Хамасових бораца са пушкама на територији која је већ под контролом израелске армије?
Нетањаху на удару и САД-а
У „Новом магазину“ смо писали о непрекидним оптужбама Израела против UNRWA-е за саучесништво у Хамасовом нападу на Израел 7.октобра, као и о мотивима за такве нападе. Након што је Израел крајем јануара саопштио да је у Хамасовом нападу учествовало и 12 локалаца запослених у UNRWA-и, западне земље су суспендовале финансирање агенције. А онда је Израел саопштио 10. фебруара да се испод седишта UNRWA-е у Гази налази центар Хамаса, оцрњујући агенцију да је продужена рука Хамаса која мора бити укинута. Од тада, никоме нигде није предочен никакав доказ ни за једну ни за другу тврдњу. Многе западне земље су почеле да враћају финансирање UNRWA-и: Шведска, Канада, Европска унија, и од прошле недеље Аустралија. Комесар Европске уније за хуманитарну помоћ Јанез Ленарчич је изјавио да ни њему нити било коме из ЕУ Израел није предочио било какав доказ за своје оптужбе.
Вербални напади Израела против UNRWA-е остају непоткрепљени, а оружани напади на UNRWA-ин хуманитарни пункт и друге локације где се народ окупља је поништио слику коју Израел пројектује о себи. Плима се окреће против владе у Тел Авиву чији се наводи сада отворено називају „пропагандом“, а њен премијер препреком коју би требало уклонити.
На потез против Нетањахуа се нико неће усудити док га Америка не уради прва. Можда је коначно дошло време да, упркос снази произраелског лобија који воде не амерички Јевреји већ протестантски фундаменталисти, Вашингтон Израелу предочи јасно шта му је чинити. У петак је амерички сенатор Чак Шумер, вођа сенатора Демократске партије одржао говор у којем је напао Нетањахуа као препреку ка миру. Шумер је нагласио своје јеврејско порекло и колико воли Израел, али је подсетио и на једну другу традицију хебрејске религије, супротне геноцидним инспирацијама из епизоде о Амалецима из Библије коју је цитирао Нетањаху. Шумер се позвао на „Тикун Олам“, позив Јеврејима из Талмуда да „поправе свет“. У Шумеровом говору, и Израелци и Палестинци су домаће становништво у Светој земљи, и заслужују своје државе, своје две државе.
А Шумер је навео четири препреке до тог решења: Хамас, екстремисте у израелској влади (Итмара Бен Гвира и Безазела Смотрича), председника Палестинских власти Махмуда Абас, и… Бењамина Нетањахуа, чији мандат треба ставити на проверу новим изборима. Шумер је ставио израелског премијера и његове министре у исти ранг са Хамасом. Тиме је изазвао бес произраелских републиканаца, али је сутрадан председник Бајден прокоментарисао да је Шумер одржао добар говор. Улажење у детаље није било потребно.
Бајден је покушао да изазове раздор у израелској влади, када је позвао министра Бенија Ганца у Вашингтон, који је ушао у владу националног јединства након Хамасовог напада. Иначе је до тада био љути противник Нетањахуа, што је и остао. Ганц је врло рад да обори владу, али рачуница не штима. Нетањахуова коалиција његове партије, „Ликуда“, заједно са екстремистима и фундаменталистима има већину од 64 посланика у израелском парламенту, Кнесету. Ганцово „Национално јединство“ има свега осам. Њихов излазак или останак не чине никакву разлику. Иако са минималном подршком у анкетама, Нетањаху има већину на основу избора из 2022. и имаће је још четири године. Ако Вашингтон жели да обори владу, мораће да изазове пуцање „Ликуда“ изнутра.
Мирко Даутовић
Извор: Нови Магазин
