Da bi otkrili koliko su rakuni inteligentni, naučnici su ih podvrgli Ezopovom testu i ništa nije prošlo onako kako su očekivali. Rakuni su zloglasno nevaljali, ali da li su pametni kao vrane? Naučnici su stavili ove sisare na Ezopov test, koji procenjuje da li životinje mogu da razaznaju uzrok i posledicu tako što moraju da podignu nivo vode kako bi došli do hrane. Eksperiment je zasnovan na priči u kojoj žedna vrana ne može da pije iz vrča sa niskim nivoom vode. Dodajući kamenje, ptica je podigla nivo vode i uspela da popije vodu.
U jednoj studiji, istraživači su upoznali rakune sa cilindrom u kom se nalaze kolačići od belog sleza koje životinje ne mogu da dohvate. Zatim su rakunima pokazali kako ubacivanjem kamenja u vodu mogu da „podignu“ beli slez.
Dva od osam rakuna su uspešno ponovila ponašanje, ubacujući kamenje da bi uzeli kolačiće. Treći je preuzeo stvar u svoje ruke: ženka se popela na cilindar i ljuljala ga dok se nije prevrnuo, te je na taj način mogla da uzme slatku poslasticu. „To je bilo nešto što nismo predvideli“, i zaista je dizajnirano da se tako nešto ne desi, izjavio je vođa studije Loren Stenton, doktorand na Univerzitetu u Vajomingu. „To nam još jednom potvrđuje koliko su inovativni i kreativni u rešavanju problema.“ Dodaje Suzan MekDonald, psiholog sa Univerziteta Jork u Torontu: „Pomislila sam kako je veoma rakunski da jedan od njih samo prevrne ceo aparat“ – kao to što rade sa kantama za otpatke.
Rakunove supermoći
U drugom eksperimentu, istih osam rakuna je dobilo lopte koje mogu da potonu ili da plutaju. Naučnici su mislili da će njihovi subjekti koristiti loptice koje tonu da izbace vodu iz cevi. Lopta koja pluta ne može da obavi posao, „osim ako niste rakun, i ako nefunkcionalni objekat možete da pretvorite u funkcionalan objekat“, kaže koautorka studije Sara Benson-Amran, direktorka laboratorije za ponašanje i kogniciju životinja na Univerzitet u Vajomingu.
Dva rakuna koja su se snašla u ostalim zadacima ponovo su se istakla, otkrivši da bi guranje gore-dole loptice koja ne može da pluta „poguralo beli slez sa strane, na cilindar“, kaže Stenton, čija je studija objavljena u časopisu Animal Kognition.
Jedan je bukvalno preokrenuo stvar u svoju korist i „okretao loptu u mestu“, da bi skupio i pojeo beli slez na lopti, kaže Stenton. U rešavanju takvih zadataka, rakuni „koriste svoju posebnu supermoć, osetljive i okretne ruke, da istražuju svet“, primećuje MekDonald, koji nije bio uključen u studiju.
Istraživači kao što su MekDonald, Stenton i Benson-Amran proučavaju ove životinje iz severnoameričkih dvorišta – koji se često smatraju smetnjom – da bi bolje razumeli njihovo ponašanje i umanjili šansu za sukobe sa ljudima.
Kreativan način da se upotrebi urin
Iako rakuni nisu nužno bili izvrsni tokom testa iz Ezopove basne, pokazali su neverovatno inovativne pristupe u rešavanju istih. Poznato je da samo još nekoliko vrsta prolazi ovaj test, uključujući vrane – kao što su novokaledonijske vrane, gačci i evroazijske sojke – i velike majmune.
Na primer, u jednom eksperimentu, orangutani su brzo shvatili kako da izbace vodu iz cevi i da zgrabe kikiriki koji stoji na dnu.
U drugom testu, neke šimpanze su takođe došle do rešenja – a jedna je otkrila da mokrenje u cev dobro radi posao.
Izvor: Nacionalna geografija Srbija
