Одраслима лијек, а дјеци – отров! То је однос према религијама у Црној Гори.
Наиме, према најновијим истраживањима, а што ће вероватно потврдити и резултати пописа, у Црној Гори има само три одсто атеиста, што је практично занемарљив број, док се сви јеже од увођења вјеронауке у школе. Као да је то нешто опасно за дјецу и црногорско друштво, такав се намеће закључак из истраживања које су урадиле Вијести, питајући надлежне из Министарства просвете, Завода за школство и политичких партија, шта мисле о захтјеву Митрополије.
За ту „господу“ је религијско образовање очигледно нешто заостало и нецивилизовано, и правдају се углавном да је црногорско друштво грађанско а Црква одвојена од државе. Као да није тако и у бројним западним земљама, па имају веронауку у школама, макар као изборни предмет. У једној Енглеској, која је у сваком цивилизацијском смислу један вијек испред нас, вјерско образовање је од ове године уведено као обавезан предмет.
Да не говорим о томе да без религије у школама – нема потпуног образовања. Како се без религије могу разумјети умјетничке слике ренесансног доба – Микеланђела, Леонарда Давинчија, Ребранта и других, као и средњевјековно византијско фрескосликарство. Или Његошева дела, пре свега Луча микрокозма.
Ко може естетски уживати и културолошки појмити Леонардову „Тајну вечеру“ а истовремено бити вјерски неписмен и не познавати стварни духовни повод за тај мотив. Без разумијевања коријена хришћанске литературе и филозофије, како можемо уживати у дјелима Дантеа, Милтона, Гетea, Његоша… Ниједан феномен у савремености не може се појмити независно од погледа на свијет који нам је понудила Библија.
Познавање великих традиционалних религија изузетно олакшава разумијевање историје, филозофије, књижевности, сликарства, вајарства, архитектуре, музике, опере, балета, позоришта, филма… Образован човек не може бити онај ко не познаје своју вјерску традицију, као и традицију других великих религија.
Поред вјерског образовања у ужем смислу, вјеронаука се бави и васпитањем дјетета. Вјеронаука ће код дјеце развијати, поред поштовања и љубави према другим људима, и љубав према биљкама, животињама и шире – према читавом животном окружењу.
Вјеронаука предвиђа не само познавање своје вјере и културе, већ и упознавање других вјерских традиција. На овај начин, вјеронаука развија толеранцију, жељу да се поштују људска права, као и права мањина у мултиетничким друштвима. Али, шта знају туке из наших образовних установа и политичких партија, они су ударени мокром чарапом са две стране, комунистичким наслеђем и „грађанском“ НВО пропагандом.
Донко Ракочевић
Извор: Фејсбук
