Хрватски политички естаблишмент одлазак Ђукановића с власти третира као тешки геополитички пораз Хрватске на Балкану
Понашање Ивана Анушића, хрватског министра одбране, приликом посјете Црној Гори је било испуњено нервозом и приземним скандалима јер пад Мила Ђукановића тај лик и даље не може емоционално поднијети.
Тачније, хрватски политички естаблишмент одлазак Ђукановића с власти третира као тешки геополитички пораз Хрватске на Балкану.
Прича министра одбране Анушића о незадовољству због плоче у Морињу и брода Јадран, су малени инциденти нервозног и кочоперног министра јер та питања нису у домену одлучивања иностраних фактора.
Наиме, у Морињу је био логор у којем су се дешавала нечовјечна поступања али не и злодјела, осим ако се у злодјела не рачуна случај што је кутлачом по глави ударен један од логораша.
За разлику од Мориња, у сплитском логору Лора је шавничко- никшићка група заробљених резервиста брутално мучена а потом искасапљена по свирепом моделу који се користио у концетрационим логорима злогласне НДХ. Уосталом, да видимо како је то изгледало.
Наиме, Извјештај Амнести интернешнела за 1993. годину садржи свједочење Гаврила Трипковића из Чапљине, свједок 259-94-6, о звјерском мучењу и ликвидацији петорице Никшићана у Лори.
Ево шта је у дијелу тога документа остало забиљежено:
„Једно вече, не сјећам се тачног датума, око пола ноћи Томо Дујић, који је изгледа имао посебан пик на мене, извео ме је из моје ћелије и одвео у другу просторију.
Тамо сам затекао пет мушкараца који су били обучени у стандардне униформе ЈНА. По говору сам схватио да су то Црногорци. Ови људи су били толико измрцварени, поломљених руку и ногу, да је то на мене оставило један тежак утисак.
Колико се сјећам свима су им биле одсјечене уши, односно чини ми се да је само једном од њих остало једно уво. Они су били поређани по поду, тако што су неки били наслоњени на зид, а неки од њих у полу лежећем положају.
Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили.
Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик и повукао нож те му је тако одсјекао језик.
Једном од ових Црногораца нијесу извадили очи, тако да је могао да види шта се дешава, па су затим почели да кољу једног по једног.
Клали су тако што су их рукама држали за косу, а ножем сјекли у предјелу врата. Том приликом сваком је глава била одвојена од тијела.
Ако је неко и покушао да се одбрани брзо је био савладан, пошто је мучитеља било пет, а они су сви били пребијени и у јако тешком стању…“
Послије овог злодјела, логично је да би се министар одбране Хрватске морао замислити над концептом постављања спомен плоче у Лори а не питањем Мориња, осим ако не мисли да ће му неко прихватити политику дуплих стандарда.
Халуцинације хрватског политичког естаблишмента
Послије посјете Црној Гори, на својој ФБ страници, министар одбране Хрватске Иван Анушић је написао сљедеће:
„Света миса у цркви св. Трипуна, заштитника Котора и Бокељске морнарице чију вишевјековну традицију чувају Хрвати као и Свечана академија те концерт поводом обиљежавања Дана хрватског народа, снажан је подсјетник на важну улогу хрватске традиције, културе и идентитета који су неизоставни дијелови повијесне и културне баштине Црне Горе, о чему свједочи и реченица Блаженог Алојзије Степинца “Сваки камен у Боки Которској говори хрватски”.
Е сад, да ли „сваки камен у Боки Которској говори хрватски“, отворено је питање јер министар Анушић није приложио видео или неки други доказ којим би поткријепио те тврдње.
Али, ако приликом наредне посјете буде неосјетљив на догађаје у Лори, демонстрирао дупле стандарде, несолидно државничко понашање с режираном тежњом к скандалима, лако му се може десити да неће имати саговорника од стране домаћина.
Умјесто њих, у свечаној сали, са друге стране преговарачког стола имаће лијеп камен из Боке Которске да с њиме поприча без преводиоца јер, по претпоставци коју је презентирао: „сваки камен говори хрватски“.
Или се ипак радило о несувислој метафори неваспитаног и недобронамјерног хрватског министра одбране?!
Да је Хрватска резигнирана промјеном власти у Црној Гори свједочи изјава некадашњег хрватског министра спољних послова Мира Ковача у интервјуу за Нови лист, која се десила послије посјете Анушића Црној Гори, гдје је Ковач рекао сљедеће:
„Црна Гора је најновији трофеј концепције тзв. “српског света” предсједника Србије Александра Вучића. Вучићу је успјело да просрпски оријентисани политичари формирају власт“.
Елем, ова изјава сликовито говори о темељној резигнацији хрватских политичара стањем у Црној Гори са примјесама неконтролисане параноје.
По суштини, изјава Ковача представља чисти промашај у тезама, јер Вучић уопште нема никакав утицај на нову власт у Црној Гори.
Наиме, ко пажљиво прати медије, посебно портале у Црној Гори који су под утицајем Вучића примјетиће да су ти медији неуморни у медијским нападима на Владу Спајића, иако је коалиција ЗБЦГ дио нове парламентарне већине у формирању власти и има значајно мјесто предсједника Скупштине Црне Горе.
Да Вучић има било какво учешће или утицај на нову власт у Црној Гори, сложићемо се да би његови медији отворено подржавали а не прилично сумануто и свакодневно нападали Владу Милојка Спајића.
Уосталом, одлично знамо народно правило: „не пада снијег да покрије бријег, већ да свака зверка покаже свој траг“.
Војин Грубач
