Уколико се грађанин легитимише као становник града онда се насупрот њему његов најближи рођак, као човјек који живи изван градског подручја, назива сељаком. У Црној Гори и сељаци учествују на изборима. Сељацима се нико не обраћа са поштовани сељаци јер поштовање и сељаштво скоро па да су у некој врсти ироничне везе.
Сви црногорски политичари кажу да излазе на изборе и боре се за власт у интересу грађана. Иначе да су грађански интереси задовољени политика им не би падала на памет. Када их је већ ситуација на терену натјерала да оснивају политичке странке и пишу програме логично је што су у њима почасно мјесто додијелили грађанима. Политичари им се обраћају искључиво са поштовани грађани.
Ко су грађани?
Грађана има више врста. Најчешће се дијеле на грађане првог и грађане другог реда. Политичари обећавају да ће грађане другог реда пребацивати у грађане првог реда. Без разлике, сви политичари кажу и упорно понављају да ће им грађани бити на првом мјесту.
Уколико се грађанин легитимише као становник града онда се насупрот њему његов најближи рођак, као човјек који живи изван градског подручја, назива сељаком. У Црној Гори и сељаци учествују на изборима. Сељацима се нико не обраћа са поштовани сељаци јер поштовање и сељаштво скоро па да су у некој врсти ироничне везе.
Нема сељака првог реда, нити сељака другог реда. По природи нашег језика та формулација би била увредљива, поготово за сељаке првог реда. Мало је оних који би пожељели да буду сељаци првог реда. Сељаци дакле припадају дакле јединственом реду. Сељаци не показују жељу за напредовањем. Сељаци воле да им се дође у кућу. Политичари то знају. Зато се сељацима обраћају са добри домаћине. А сељак ко сељак. Цијени традицију. Чим му се обрате са домаћине коље јагње, реже пршуту, вади сир из каце. Не кажем да политичари то злоупотребљавају али тврдим да политичари одлично владају језичким финесама. Што политичари могу обећати сељацима? Нешто у вези домаћинства. Ако се баве пољопривредом могу им обећати пољопривредне машине, ђубрива, сјемење, заштитна средства. Онима који се баве сточарством могу обећати нова грла, штале за смјештај, сточну храну.
Док се грађанима обећава прелазак из ниже у вишу класу сељацима се обећава све више и више рада.
По последњем попису Црна Гора је имала око 70% грађана и око 30% сељака. Много грађана има викендицу на селу гдје повремено долазе да очисте плућа од градског смога, гужве и буке, да одморе табане од асфалта или пак да гласају за своју омиљену партију. Присуство грађана на селу коригује популациону статистику. Од 30% пописаних сељака треба одбити бар једну трећину на грађане, односно партијске номаде, који се на село селе повремено да узму по неки пољопривредно-сточарски кредит или донацију и да обавезно гласају на изборима. Та рачуница нам говори да је Црна Гора у суштини четворо петинско грађанско друштво.
Међутим не треба заборавити ни миграције на релацијама главни град-град; град-градић, градић – подручна села које су јако изражене уочи избора. И та чињеница мијења статистику. Ако се примјера ради један градић попут Шавника само уочи избора допунио са 90% нових грађанских гласача онда је јасно да је Црна Гора готово100% грађанско друштво. Грађани су присутни у сваком кутку Црне Горе. Грађани на цијелој територији државе уживају плодове не само слободу избора већ и слободу вишеструких избора.
С обзиром да се Црна Гора готово 100% остварила као грађанско друштво политичари то треба да имају на уму и да у складу с тим промијене циљеве своје борбе. Вријеме је да дигну руке од поштованих грађана и окрену се нечем новом.
Ранко Рајковић
