Могло би се схватити као уобичајена бизарност црногорске свакодневице, само када текст „црногорског патриоте Николе К. Челебића“, што је објављен недавно на „Радио Скали“ не би могао да се окарактерише као школски примјер фашистичке продукције.
Какав је то начин?
„Црногорски патриота“ Никола К. Челебић износи једну анегдоту из свог породичног предања, наводећи случај своје рођаке што се удала у Зети за извјесног Деспотовића, претпостављајући на основу презимена да је зет морао бити Србин. Када све, даље, исприповиједа ‒ како је супруг извршавајући наредбу неког турског силника своју супругу силнику и уступио, а она чувајући своју част убила њега, а потом и свог мужа ‒ изводи финални закључак:
„Ово је истинити догађај и показује колика је разлика у карактеру између Црногорца/ки и Срба/киња“. (sic!)
У цивилизованом друштву сваки коментар био би сувишан, али кривична тужба, најмање за говор мржње, била би извјесна, па и јавни презир према оваквом промотеру фашизма.
Но, овдје, можда, има смисла појаснити како „црногорски патриота“ Челебић није, евидентно, само инфантилан, већ и злонамјеран, будући да свјесно и плански злоупотребљава искуство свог породичног предања, једну анегдоту или „истинити догађај“ потпуно је свеједно, како би извршио своју расистичку генерализацију/теорију.
„Црногорски патриота“ могао је рећи све што мисли и да не користи ову анегдоту, јер она с његовом поентом ни логички не кореспондира, ако није сувишно то иком словесном појашњавати. Па ипак, у његовом случају тај „истинити догађај“ једино доказује да аутор осим фашистичких интенција, посједује минималан интелектуални потенцијал. Додуше, то двоје обично иду заједно.
