Snažna i simbolična slika: u četvrtak se više od 50 evropskih lidera okupilo u Moldaviji, maloj zemlji koja pomno prati oružani sukob u susednoj Ukrajini i živi u strahu od destabilizujućih akcija Rusije. Ovako je „Figaro” počeo svoj tekst o evropskom samitu koji se održava u blizini samog rata. Za Moldaviju je ovo bila važna prilika da potvrdi svoj put ka pridruživanju EU.
„Rusija će nastaviti da bude glavni izvor nestabilnosti u narednim godinama i moramo da se zaštitimo”, rezimirala je ranije predsednica Maja Sandu u intervjuu za AFP i naglasila da veruje da Moldavija može svoju demokratiju da spasi samo ako postane deo EU.
U talasu podrške EU, koju oni Moldavci koji su evroskeptični vide samo kao mehanizam za izvlačenje njihove države ispod skuta Rusije, Kišinjevu je obećano da će se povećati broj zaposlenih u Delegaciji EU u ovoj zemlji. Takvu odluku najavila je lično šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kako bi Brisel što brže podržao sprovođenje reformi i ojačao administrativne kapacitete. I ne samo to, u zemlji se otvara civilna partnerska misija za odbranu i bezbednost, što će omogućiti EU da pruži savetodavnu pomoć Moldaviji.
Za ulazak Moldavije u EU biće potrebno da se reši status Pridnjestrovlja, na šta će, po svemu sudeći, biti fokusirana upravo evropska civilna misija za odbranu i bezbednost. Kako je Sanduova najavila za „Blumberg”, Moldavija će, zajedno s Pridnjestrovljem, moći da uđe u EU do 2030. godine. To znači da bi do tada sve trebalo da bude gotovo.
Ali ovo je račun bez dela moldavskog naroda koji je protiv toga. I bez uzimanja u obzir ratnog ishoda u Ukrajini. Plus što se do 2030. godine, iako je Moldaviji sada upućen jak vetar u jedra, još svašta može dogoditi, ne samo na frontu, nego i u stvaranju novog geostrateškog poretka. „Evropska pravda” piše da su proruske snage u Moldaviji sve jače i da je vlada nepopularna. Ovaj ukrajinski medij posvećen međunarodnoj bezbednosti i evropskim integracijama navodi da su ocene jednoglasne: da samo čudo može vladajuću stranku Akcija i solidarnost spasti od gubitka većine u parlamentu. Vlada Moldavije i njena vladajuća stranka trpe posledice nepopularnih poteza i izglasavanja spornih zakona, pa je stranački rejting daleko iza lidera „majke nacije”, kako u žargonu nazivaju predsednicu Moldavije.
A što se tiče predsedničkih izbora iduće godine, velike šanse postoje da Sanduova ne samo pobedi, nego da pobedi kao jedini kandidat. Uspela je da na ogromnom mitingu 21. maja ujedini gotovo sve političke snage, izuzev izrazito proruskih. Tog dana na Trgu Velike narodne skupštine nije bilo partijskih zastava (čak ni njene stranke) i niko od političara nije se obratio narodu osim nje. Ključna tačka programa bio je govor same Maje Sandu, a ona je govorila o državnom interesu i evropskoj budućnosti Moldavije.
Dakle, pre parlamentarnih izbora 2025. trebalo bi da se iduće godine održe predsednički, što je za Sanduovu lakši posao. Ona je već pokušavala da okupi blok koji će na površinu izvući i njenu stranku. Za sada je pronašla jednog saradnika: gradonačelnika Kišinjeva Jona Čebana, donedavno člana proruske stranke, koji je javno promenio orijentaciju i stvorio pokret „jakih poslovnih rukovodilaca” u Moldaviji.
„Evropska pravda” podseća da je Čeban dugo bio član Komunističke partije, a potom i stranke bivšeg predsednika Igora Dodona, „i nije se isticao ničim osim direktnom podrškom Putinu”. Uprkos ovome, sa njim je počeo da se sastaje američki ambasador i primaju ga u Stejt departmentu.
Međutim, za godinu ili dve, politički pejzaž u Moldaviji i mnogim drugim državama mogao bi da izgleda sasvim drugačije. Ili će, ko zna, Maja Sandu moći da pokuša da ostvari svoju najavu da bi uhapsila Putina ako dođe u Moldaviju, ili će ona postati „novi Zelenski”.
Biljana Mitrinović Rašević
Izvor: Politika
