Piše: Rada Nikolić
Vanredno zasedanje Skupštine, osim brzopoteznog usvajanja novog Statuta, za koji su ruku podigla 24 od prisutnih 27 delegata, nije moglo da prođe bez poneke tačke „pod razno“.
Tako ni pod razno, a da se za reč nije javio Milan Miša Lakić, jedan od poslednjih košarkaških Mohikanaca. Onda je to mnogo više i šire, čak i od glavnog akta organizacije. A dovoljno sveprisutno, bolno opasno, ali kao da se događa negde daleko…
„Morao sam da progovorim, kada smo već ovo glavno, oko Statuta, završili. Nešto što me mnogo tišti. Mislim da u ovom sazivu najvišeg tela, baš i nema mnogo starijih od mene. I nešto da priznam, drugarski i kolegijalno, sramota me je što sam učestvovao u celoj priči vezanoj za Registracioni pravilnik. Zato što u Srbiji „propagiramo“ strance u mlađim kategorijama, pa bih molio da donesemo odluku da i u mini basketu igra bar sedmorica koja nemaju veze sa ovom zemljom. I još nešto, da pored Stručnog saveta, ugasimo još neki ogran Košarkaškog saveza Srbije,“ nije mogao Lakić da prikrije ironiju.
Nije od „zgodnih i prijatnih“, još manje bezgrešan, ali jeste maksimalno zaslužan za „mali,veliki“ Beovuk, hiljade mališana koji su ovaj sport izabrali, ili i one, koji su se na vreme (o)krenuli nekim drugim izborima. Ako ništa drugo (a nije malo), Lakić rutinski prepoznaje sve rak rane srpskog sportskog ponosa i dike.
VAR SOBA: Prejaki za domaću ligu, slabi za Evropu – dosadno!
„Krajnje je vreme da se dozovemo pameti. Ako smo stvarno košarkaški ljudi, nadam se da jesmo, imamo neki zajednički cilj, da prekinemo bogaćenje pojedinaca na račun naše kompletne košarke. Ono što gledam svaki dan, pa to je sramno sa klincima. A ne dolaze nam više talentovani stranci u uzrastu mlađih kategorija. To su neki, ma da ne dajem fizičke opise i ostalo, mogao bi neko i da me tuži.“
Nastavljajući kraći monolog o svemu onome pred čime se zatvaraju oči pod ovdašnjim obručima, neko ko ima još uvek nerva entuzijaste uprkos sve večoj količini novca, nastavio je, uz neki predlog:
„Hajdemo da prekinemo sa strancima u mlađim kategorijama, pa i da limitiramo to i u „gornjim“, višim ligama. Ljudi, otišli smo predaleko, ne znam da li vam je neko javio, ali košarka je umrla u Srbiji. Stvarno to mislim. Predugo sam u ovoj košarkaškoj kući. Daj da se dozovemo pameti i na prvoj sledećoj Skupštini promenimo Registracioni pravilnik. Da izmenimo neka pravila, iako znam da je bilo kompromisa, kao što će ih uvek biti, ali… I, da se formira Stručni savet. Ako je iko napravio srpsku košarku, onda su to treneri. Imali smo i, imamo najbolje na svetu, samo im dajmo priliku. Možda sam malo i emotivan, ali svaki dan sam u sali. Tokom vikenda sam pogledao 27 utakmica, ne sve od prvog do poslednjeg minuta, ali vidim šta se dešava. Ne dajmo srpsku košarku,“ nije krio emocije Miša Lakić, delegat beogradskog regiona i večiti alfa i omega Beovuka.
Izvor: Sport Klub
