Пише: Раде Ликић
Како урбани лажни љевичари, љубитељи свега далеког и мрзитељи свега блиског налазе компромисе са својом савјешћу. Неком ће као Влади опростити шуровање са фашизмом, док ће Мому Капора стигматизовати због национализма. Јер забога, Мита Љотић није био сељак. Његови гардисти, регрутовани махом из приградског пролетеријата носили у уредне униформе и имали кул корачнице, док су националисти с којима су поистовјећивали Капора, били углавном четници који су смрдјели на руралну Србију, на ракију и двојку, чега се они највише плаше и стиде.
Али ту није био крај мојим сукобима на бившем твитеру тога дана. Мало затим на лајни налетим на анкету неког СНС бота о томе, да ли треба забранити извоз брашна у Црну Гору због фамозне резолуције о геноциду која угрожава опстојност српског народа у Србији а посебно у Републици Српској.
Е, ту сам позеленио од муке и невјерице. Зар после скоро 40 година још неко вјерује да је српско брашно стратешко оружје и средство притиска на сусједне државе. Још ономад, откад је у Словенији кренула прича о отцијепљењу, потеже се та имагинарна флоскула, како ће неко поцркати од глади због недостатка србијанског брашна. Којег брашна болан, не био, помислим у себи. Ено Украјина извози брашно у пола цијене а у Црну Гору су својевремено увозили бродове кокаина а не да им брашно представља неки проблем. Е што ли мој народ, помислим у очају, мора бити тако слијеп код очију и вјеровати у такве бесмислице.
Шта ћу, опет испаднем будала, гласам против забране извоза и оставим коментар да Србија брашно треба продавати свима по тржишним цијенама. Врло брзо стиже одговор да ми из Босне продајемо своје брашно коме хоћемо а да се оканимо српског. Тако ми и треба када се мијешам, помислих, али бијес надвлада помирљивост те му сасух да онда њега не треба да буде брига за Србе из Републике Српске јер смо ми на директном удару резолуције,и ако се кола буду ломила, ломиће се над нама, те да нас у наше име не брани од Црне Горе.
Међутим и од овога дође порука да смо ми Босанци 1914. јуришали на Србију у аустријским униформама. Наравно, добих и други блок.
Е, тако ти је то. У Срба не може без фрагментације. Србијански аутошовиниста би поново правио неку Југославију, а инсистира на ситним разликама, не у регионалном, већ у квартовском смислу, док би српски шовиниста био Србенда све док је по његовом, док те патронизира, али када му се супротставиш онда те и он сматра не баш правим Србином, већ тамо неким Босанцем и части те истим увредама као његов само назови идеолошки противник аутошовиниста. Аутошовиниста и шовиниста су у ствари лице и наличје једне те исте медаље и међу њима нема суштинске разлике.
