Пише: Матија Бећковић
Ево овако
Ја ћу гласно да размишљам
А ви одлучите
Шта и како даље
Слободно ме прекините
Ако вам пре него мени
Сине неко решење
Моје су дилеме
Чему да се посветим
И шта још да створим
Један два или три
Под 1 никад виђен ћилим
Под 2 ненадмашни роман
Под 3 раскошно сликарско платно
Не знам где да се денем
У коју воду да скочим
И шта стварно хоћу
Али знам шта нећу
Нећу да се уседим
И остатак живота проведем
Заборављен Седећи
Зурећи у празно
Можда вама то нису
Судбинске дилеме
Али ја морам да се одлучим
До краја године
Данас је већ 9 септембар
Значи откуцавају последњи сати
Као што већ рекох
Не знам шта ћу са собом
Зато вас и питам
Ви ме довољно познајете
Да ми можете помоћи
На шта да улупам остатак живота
Знамо да без припреме
И озбиљног планирања
Нема ничега
Камоли ремек дела
Ако се посветим роману
Огрешићу се о ћилим
А нећу прежалити ни сликарско платно
Које ме зове и запомаже
Разапето на штафелају
Али шта је ту је
Тако је како је
Извините што овако гласно размишљам
И увлачим вас у све
Али ничега нема без интеракције
То не би смело да буде
Само моја ствар
Јер на крају крајева
Све ће то остати вама
Замислимо да се одлучим за ћилим
Од саме помисли да ткам
Некако ми је топлије око срца
Мада када је реч о ћилиму
Лагао бих ако бих рекао
Да унапред знам у шта се упуштам
Као да ми недостаје неки делић
Као коцкичица у пузли
Ево ја ћу за тренутак да умукнем
А ви ускочите
И искрено ми кажите
Можете ли ме замислити
Како ткам
И кад питате за мене
Да вам кажу сад ће да дође
Ено га тка
А опет
Да се посветим роману
Ако се ико нагледао
Празне беле хартије
То сам ја
Ту бих се сит наседео
Па ми се и то мало смучило
Док за ћилим нисам сигуран
Сто посто
Звучи ми логичније
Да бих уз ћилим могао
Да се мало продрмам и протегнем
Промувам и прозујим
Не бих ли га сагледао са свих страна
А шта ћемо са опцијом три
Званом раскошно сликарско платно
Кад би ми само неко рекао
Где се тачно купују
Оне масне боје
Како ли се већ зову
За уља на платну
Јесу ли то права уља
Или нека фарба
Који је ту проценат уља
Ту још нисам све повезао
Кад хоћеш да слика вечно траје
Има ту међу вама сигурно
Сликара који то не да знају
Него могу тачно да ти кажу
Да их пробудиш
У по ноћи
У по дана
Било како било
Некако не бих
Да ми се сливају боје
По паркету
И цуре комшијама на главу
Размислите и о томе
Пријало би ми да се изолујем
И препустим стварању
Стојим шеткам сликам
Примичем се одмичем се
Цинцулирам
Без техничких и колатералних проблема
А нико ми не звони на врата
Зна ли неко од вас
Где се уопште набављају ти штафелаји
И огромна платна
Да ли се то наручује
И колико се чека да стигне
Могу и сам да наручим
Мада сумњам
Да се толика платна
Стављају на штафелаје
Зар не
Не звучи ми логично
Ви то боље од мене знате
Па ми на паузи слободно приђите
Могу да замислим
Како из мене
Излази слика
Ефектнија луђа експресивнија
Од свих слика извиканих сликара
Које гледамо цео живот
С друге стране
Не могу да се пожалим
Да ми нешто фали
Све имам
Што сеу животу пожелети може
Само немам времена за једно исто
Те исто
Нећу више ни због чега
Да заседнем и успарим се
Због тамо неких ремек дела
Изабраћу само оно
Што је добро за циркулацију
Где су покрет и интеракција
Загарантовани
Зато се још увек питам
Да ли је роман право решење
С једне стране знам
Не да знам него сам убеђен
Да би мој роман
И да га напишем левом ногом
Надмашио све овдашње
С обзиром на какво су све ђубре
Масовно осуђени домаћи читаоци
Не могу а да се не упитам
Да ли је наше окружење
Уопште дорасло мом дару
А да чамим данима и годинама
За писаћим столом
Због неког романа
Којем истина не би било равног
Али чему
Кад га нико не би разумео
За најмање сто година
А опет би се неко нашао
Да каже да је непреводив
Није мени проблем
Ни да га смандрљам
И да живим пуним плућима
Не знам
Ви одлучите
Једино знам
Чега бих се год прихватио
Итекако бих имао шта да кажем
За све ме је Бог дао
Али не знам шта да изаберем
Од толиког обиља
Јер на крају крајева
Све се ипак своди
Колико шта времена узима
И да ли ћу остати активан
Човек мора да буде рационалан
И себи најважнији
Пре него се упусти у нешто ирационално
Свако седење је изгубљено време
То и сами знате
Све што је икад настало седећи
Суштински је мртворођено
Ви који седите
Најбоље знате колико трпите
Док ја ово читам
Подједнако смо угрожени.
Куцнуо је час да нешто предузмемо
Ви сте на потезу
Предложите
Где и шта да радим
Учествујте у процесу
Једино што не долази у обзир
Да узмем и један и два и три
Како ми не би остао
Ни трен реалног живота
То не би било добро
Ни за вас камо ли за мене
А ускоро ће и пролеће
Најважније од свега је
Да останемо заједно
И да нам је свима боље
Ви ми реците шта да радим
А за ремек дело ћемо лако
Ја гарантујем
И преузимам одговорност
Извор: „Јеж“, год. 91, бр. 3205-3207, октобар-децембар 2025, стр. 4-5.
