
Синошћњу емисију „Оквир” (РТЦГ) обиљежио је вербални обрачун Жарка Радуловића и Дритана Абазовића. Хоће ли то имати судски епилог, остаје да видимо. Дочим, оно што се видјело јесте да Жарко жарко жали за Миловим вактом. Чини се да је потврђена она стара мудрост да прва љубав заборава нема. Прецизности ради, у овом случају (чежње) изгледа да је „трајект” еквивалент прве Жарове љубави. Још је није прежалио, па је носталгични Жаре назив трајекта „30. август” преименовао у „30. коловоз”. На питање новинара чему ту.
Жаро је одговорио: „Тако му тепам”. А, није, но га боли што се промијенила коловозна трака. Авај, да Жаро не би тужио и мене, да појасним да је мислим да је Жару трајект прва љубав у смислу сингдохе (симболички, дакле), што ће рећи да трајект као „диогена фигура”, ако се може рећи тако, означава цјелину Миловог вакта (слично метонимија).
Доиста, тешко да се може наћи ријеч која симболички боље означава стање привреде у Миловом (и Жаровом) вакту, која то боље изражава од (синегдохе) „трајект”. Црна Гора је неколике деценије била један трајект, који је, додуше, и пловио, и ронио, и летио, и копном јездио, али увијек доносио приход у сигурне луке. Рече још Жаре да 3 милона профита од трајекта није неки новац за државу. Доиста је тако! Мали је то корак (новац) за опоравак црногорске привреде, али велики кад се слива у џеп једнога човјека.
Милован Урван
