Однос Руса и Срба има ирационални карактер. Реч је о љубави која није условљена никаквим прагматичним принципима. Због тога је сарадња руских и српских уметника и свих оних који се баве културом и даље веома успешна, упркос израженим притисцима које српске колеге трпе са Запада, истакао је саветник руског председника за културу Михаил Швидкој.
Бивши министар културе Русије, који је у Београду боравио много пута, а посебне емоције вежу га за Битеф, у посету Србији је дошао ради договора о великим пројектима српско-руске културне сарадње, међу којима су обележавање 185 година руско-српских дипломатских веза и 100 година српског балета, у чијем су оснивању кључну улогу имали руски уметници који су се у српску престоницу доселили након Октобарске револуције.
Швидкој се током посете Србији састао са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем, министарком културе Србије Мајом Гојковић, министром образовања Бранком Ружићем, градоначелником Београда Александром Шапићем, руководством Народног позоришта и Српског народног позоришта из Новог Сада, као и с представницима Београдског универзитета.
„Сада, у овим околностима, врло је јасна изјава настојника Храма Светог Саве, владике Стефана, да однос Руса и Срба има некакав ирационални карактер, која није заснована на прагматичним принципима. У сваком случају, према анкетама, 60 до 70 одсто Срба подржава Русију, а то је веома висок проценат у савременом свету и то не може да не дирне човека“, рекао је Швидкој.
Он је оценио да је током протекле године сарадња Србије и Русије у свим областима, укључујући и област културе, била на веома високом нивоу, упркос прилично озбиљним настојањима Запада да убеди српске колеге да прекину све контакте с Русијом.
„Ипак, Србија ни на економском, ни на политичком, па ни на образовном, културном и научном плану није одустала од контаката с Русијом, иако разумем да то и није баш једноставно за српске колеге“, напоменуо је Швидкој, наводећи као један од примера изузетно квалитетну и блиску сарадњу Београдског универзитета с универзитетима из Русије.
Међу разним дугорочним пројектима руско-српске културне сарадње у плану је, како је рекао Швидкој, организовање Године руско-српске културе, која би могла да буде уприличена током 2024, као и гостовања истакнутих руских уметника током ове године у Србији, као што су пијаниста Денис Мацујев и диригент Валериј Гергијев. Најамбициознији пројекат који је, за сада у фази прелиминарних договора, јесте оснивање филијале Ермитажа у Београду, у којој би овдашња публика могла да ужива у делима чувеног руског музеја. Тим поводом 7. фебруара Београд би требало да посети директор Ермитажа Михаил Пиотровски.
„Постоји идеја да се у Београду отвори филијала тог музеја, налик оној која постоји у Холандији. То је пројекат за који су сви заинтерсовани. За сада је реч о прелиминарним разговорима, веома обазриво се односимо према пројектима те врсте, јер је реч о веома сложеном послу. Дакле, реч је о пројекту који би могао бити реализован у року од четири до пет година“, рекао је Швидкој.
Према његовим речима, градоначелник Београда је предложио да се оснује радна група, која би била задужена за то да се пронађе адекватно здање за такву филијалу, а „Гаспромњефт“ је заинтересован да буде спонзор тог пројекта, када је реч о реконструкцији здања, али и о изложбама које би у њему биле организоване
„Реч је о пројекту који би функционисао по узору на филијалу у Холандији, која је образована као некомерцијална структура, у складу са холандским законима. Град Амстердам је поклонио здање Ермитажу, бившу психијатријску болницу, образована је фондација, и сада се тамо одржавају изложбе дела из колекција Ермитажа, којих, као што знате, има више него довољно. Ермитаж има око три милиона артефаката. Тамо су одржавани и веома озбиљни сусрети музејски радника, разни семинари, музејски форуми, предавања. Мислим да је тако нешто заиста могуће основати и у Београду, јер колекција Ермитажа, када је реч и о квалитету експоната, и о њиховом броју, нема граница. Мислим да то може бити интерсантно, а о свему осталом говориће господин Пјотровски“, истакао је Швидкој.
На питање новинара у каквој су фази преговори о размени листа Мирослављевог јеванђеља који се чува у Санктпетербуршкој државној библиотеци за дела руског сликара Николаја Рериха из колекције Народног музеја, Швидкој је истакао да сада није тренутак да се о томе разговара.
Валентина Булатовић
Извор: Спутњик
