Deca i sa jedne i sa druge strane nišana. Tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca sve su nas potresle, a pre neki dan i vest da je 14-godišnji dečak puškom usmrtio svog dve godine mlađeg brata. Psihijatar Ivica Mladenović kaže za RTS da deca uče po modelu društva i porodice i da je društvo davno zastranilo na globalnom nivou, kao i da nam ostaje korektivni faktor porodice. „Uništili smo superego, nemamo sistem vrednosti, nemamo moral. Ja se bojim da sada jedino policija možda da nas čuva, i od nas samih i od drugih”, poručio je Mladenović.
Psihijatar Ivica Mladenović ističe da nam se „dogodio neoprez“ na globalnom nivou.
„Zapostavili smo obrazovanje, zapostavili smo porodicu, dostupnost oružju je jako velika, stres je enormno velik. Kada uzmete te faktore, uz virtualni svet koji je imperativ danas, ja mislim da nam se događa i dogodila jedna situacija iz koje nećemo niti skoro niti lako izaći“, poručuje Mladenović.
Govoreći o tome shvataju li deca razliku između virtualnog sveta i stvarnosti, kaže da oni tu razliku vide.
„Međutim, naš život postaje, u stvari, jedna izuzetno kompetitivna utakmica gde nema pravila, gde nema sistema vrednosti i deca uče po modelu. Možemo mi da pričamo fantastične priče, najpametnije na svetu, ali ako sami ne dajemo primer, onda neće biti dobro“, navodi Mladenović i dodaje da deca uče po modelu roditelja i društva.
„Društvo je davno zastranilo, ostaje nam porodica“
Ipak, napominje, društvo je zastranilo davno na globalnom nivou, kao i da nam ostaje korektivni faktor porodice.“U porodici vi dajete granice koje su deci neophodne. Osnovni problem dece je nepostojanje granica – ne znaju dokle sam ‘ja’ i kada prestajem da budem ‘ja’. Ako ne znate dokle ste, onda vi nemate jasnu predstavu o vremenu, smrti, prolaznosti i imate jedan iluzorni pogled na život“, smatra Mladenović.
Napominje da su odrasli zakazali u celoj priči, ali i da sa decom mora da se o svemu otvoreno i direktno razgovara.
„Sa decom otvoreno razgovarati, teško se od njih nešto može sakriti“
Na pitanje da li ukoliko neko u kući drži legalno oružje dete treba da zna da oružje postoji, Mladenović kaže da se teško to od deteta može sakriti.
„Bilo bi odlično da nema tog oružja. Ako oružje postoji, verujte mi da je jako teško sakriti od deteta da to oružje postoji, jer deca vide mnogo više nego što mi znamo. U principu se zna da oružje postoji, međutim treba da se čuva adekvatno. Ovo što se desilo pre dva, tri dana u Mladenovcu je jedna totalna tragedija, i to posle cele kampanje koja je završena neposredno pre toga, to znači da to oružje nije bilo bezbedno. Da li bi bio drugačiji epilog da je oružje bilo bezbedno? Verovatno. Znate, vi uvek možete i da obijete mesto gde se nalazi oružje i dostup municiji i svemu tome, ali sa decom treba razgovarati otvoreno“, dodaje Mladenović.
Ukazuje na to da bi sistem kroz obrazovanje trebalo da dâ elementarna znanja, a porodica je tu da objasni čemu to oružje, zašto je to oružje pod ključem i zašto dete ne sme da uzme oružje u ruke.
”Ako to roditelji objasne dovoljno dobro, ja sam siguran da će se nivo, odnosno verovatnoća, ovakvih tragedija svesti na minimum”, napominje Mladenović.
Pored određivanja granica, porodica radi i na razvijanju samopouzdanja deteta.
„Adolescencija je prirodni period kada se u stvari probijaju te granice. Zbog toga je adolescencija najburniji period. Znate, uvek će biti tragičnih, zadesnih akcidenata ili događaja. Uvek će biti, jer ako imate višak adrenalina, a manjak znanja i manjak samopouzdanja na kraju krajeva u periodu odrastanja, adolescencije jako je bitno biti deo grupe. Ako je u grupi neko ko dobro barata oružjem, šef grupe, je li tako”, navodi Mladenović.
Ističe da to nije dobro, ali da su „ti šefovi grupe samo preslikani šefovi grupe iz odraslog miljea“.
„Virtualni svet vaspitava današnju omladinu“
Poražavajuće što su se na internetu pre nekoliko dana pojavile majice sa likom dečaka koji je odgovoran za tragediju u „Ribnikaru“, a koje se prodaju.
„To je problematično i onda se postavlja pitanje šta god mi radili, internet je, virtualni svet je nešto što, nažalost, jako vaspitava današnju omladinu. Ako imate stabilnu porodicu, moći ćete da se oduprete. Mi danas, ne samo da imamo neobrazovane roditelje, mi imamo i nestabilne porodice, mi imamo porodice koje ne znaju svoje osnovne razvojne zadatke, mi imamo jako stresogeno vreme, gde su roditelji pod stresom, gde su i deca pod stresom na kraju krajeva i mi imamo virtualni svet kao neku oazu mira, kao neki bajkoviti krajolik i predeo gde možemo da pobegnemo. Jako opasna konstelacija i ja, nažalost, u celoj situaciji vidim jedini izlaz kroz osnaživanje porodice“, naglašava Mladenović.
Poručuje i da „ako porodica da dobru granicu, ima poverenja, da dobar primer detetu, dâ mu vetar u leđa, imamo veliku verovatnoću da će izrasti u odraslu i zrelu osobu“.
„Jednom kada pređete granicu, granica je pređena“
Poručuje da ne želi da zvuči kao pesimista, ali da strahuje da se polako odmotava klupko koje nije dobro.
„Jednom kada pređete granicu, a granica je pređena, onda se u stvari samo postavlja pitanje kada će nivo stresa da naraste dovoljno. Povod više nije da neko nekoga udari kamenom u glavu, povod je sada da ga pogleda popreko i onda ovaj uzima pušku i rešava tu stvar u svoje ruke. To nas nažalost očekuje”, navodi Mladenović.
Podsetio je i na reči psihoanalitičara Ota Fenihela: “Ako uništimo super ego, svakom od nas biće potreban po jedan policajac”.
„Mi živimo u tom vremenu. Uništili smo superego, nemamo sistem vrednosti, nemamo moral. Ja se bojim da sad jedino policija možda nas čuva i od nas samih i od drugih“, zaključio je Mladenović.
Izvor: RTS
