Од официра Југословенске народне армије, преко команданта 116 бригаде унутар Ослободилачке националне армије која је 2001. године учествовала у сукобима са снагама безбедности Северне Македоније, до премијерске позиције у Скопљу
Тако би се у најкраћим цртама могла описати биографија Талата Џаферија који је 28. јануара постао први албански председник владе Северне Македоније. И, иако ће његов технички мандат трајати кратко, може се сагледати као карика дугогогдишње политичке кризе у суседној држави која све време има етнички предзнак.
Наиме, према тамошњем Закону о влади постоји обавеза да се сто дана пред парламентарне изборе формира техничка влада која мора садржи представнике власти и опозиције. У складу с претходним договором парламентарних партија, редовни избори за Собрање ће се одржати 8. маја, заједно с пројектованим другим кругом председничких избора.
Председник Социјалдемократског савеза Македоније Димитар Ковачевски обављао је функцију премијера од јануара 2022. до јануара 2024. године. За техничког премијера је рекао да им се стилови разликују, али да ће земља задржати свој стратешки правац.
„Распуштање Владе и формирање техничке је нешто што је законом предвиђено, деветог маја ћу поново водити Владу и ову парламентарну већину која ће осигурати пуноправно чланство Републике Северне Македоније у Европској унији до 2030. године“, рекао је Ковачевски.
Сва лица Талата Џаферија
Нови премијер је у фотељу председника Владе ушао по аутоматизму, из фотеље председавајућег Собрања, у коју је засео 2017. године као члан Демократске уније за интеграцију, најмоћније албанске партије у Северној Македонији која је коалициони партнер власти од 2006. године. Његово постављење изазвало је бројне контроверзе, до те мере да су незадовољни бирачи – углавном симпатизери десничарске ВМРО-ДПМНЕ коалиције, која је власт изгубила, али и чланови ултранационалистичке организације „За заједничку Македонију“ – упали у здање Собрања. Седамдесетак повређених и једна страла особа касније, незадовољство се примирило и преусмерило у виду протестних шетњи.
Распиривању тензија извесно је помогло и то што је по постављењу на место председника Собрања Џафери у свој кабинет наводно унео не једну, него две албанске заставе, које је убрзо потом уклонио.
Но, Џафери је и од раније контроверзан политичар. Као младић је у Београду и Сарајеву завршио Војну гимназију, односно Војну академију, да би као официр ЈНА 1992. године постао официр Армије Републике Македоније. За време сукоба између ОНА и одбрамбених снага Северне Македоније 2001. године је постао командант албанске паравојне формације, да би исте године био амнестиран, као и сви побуњеници албанске националности, што је потписани Охридски споразум којим су сукоби обустављени и предвиђао.
Као посланик ДУИ је посланички мандат добио већ 2002. године, а две године касније је постао заменик министра одбране. Пажњу међународне јавности скренуо је 2012. године када је као посланик држао маратонске говоре како би осујетио усвајање закона о ратним војним ветеранима.
„Читао је поезију, цитирао књижевна дела и међународне извештаје о Македонији, мрмљао или једноставно ћутао и чекао да време прође“, извештавао је БИРН.
Годину дана касније, Џафери је постао министар одбране што је, посве очекивано, потакло револт, али грађана и македонске и албанске националности. На том месту је провео годину и по дана.
Има ли Куртијево „Самоопредељење“ шта да тражи на изборима у Северној Македонији
Осим странке из чијих је редова Џафари – а чије је руководство махом потекло из врхушке ОНА – албанску мањину у северномакедонској политици представљају још покрет „Беса“, Алтернатива и Демократски покрет. Ове три организације су у демебру 2023. године најавиле заједнички излазак за парламентарне изборе. Већ врелу чорбу додатно је закувао Беким Ћоку, члан косовског „Самоопредељења“ с македонским држављанством, који је најавио учешће и његове странке.
„Ја сам данас овде да иницирам нашу сарадњу као покрет ’Самоопредељење’, нека врста четвртог стуба ове коалиције која је већ успостављена“, рекао је Ћоку, иначе саветник косовског премијера Аљбина Куртија.
Очекивано, ове речи протумачене су као паналбанско мешање у унутрашње прилике Северне Македоније. Ковачевски је изразио изненађење овим развојем догађаја, док је донедавни шеф северномакедонске дипломатије Бујар Османи рекао да се „укључивање службене политике Косова у политичку сцену Албанаца у Северној Македонији може одразити на фрагментацију албанске политике, тенденцију подстакнуту спољним факторима“. Свако се чеше где га сврби.
Недуго потом се огласио и Курти.
„Прво, на грађанима Северне Македоније и тамошњим политичким странкама је да ли ће имати кандидата и ко ће он или она бити. Покрет ’Самоопредељење’ није званично регистрован у Северној Македонији. Дакле, ми као покрет овде не учествујемо“, рекао је после конференције о Западном Балкану која је одржана у Скопљу.
С друге стране, Бељгзим Камбери из Института за социјалну политику у Приштини не негира да Самоопредељење има симпатизере у Северној Македонији, али напомиње да су повезнице махом националне.
„Када функционер Покрета ’Самоопредељење’ директно учествује на изборима, реакција неће бити иста као да је учествовао аутономни кандидат. Дакле, учествује кандидат владајуће странке на Косову, у другој држави. То би, дакле, значило да ова странка легитимише исте методе и за друге земље“, рекао је Камбери, мислећи на Србију и концепцију „српског света“.
Аналитичарка из Скопља: „Нама тензије нису стране“
Симонида Качарска из скопљанског Института за европске политике за НИН каже да не очекује да формирање техничке Владе под Џаферијевим вођством узрокује унутрашње проблеме у држави. Мака не нове.
„Наше досадашње искуство с техничким владама које претходе изборима показује да конфликти настају унутар министарстава кад се именују нови министри и заменици и не мислим да ће овог пута бити битно другачије“, рекла је Качарска.
Према речима наше саговорнице, исход предстојећих избора и тога како ће изгледати будућа већина у Собрању тешко је предвидети. Актуелне сондаже јавног мњења показују да тренутно опозициона коалиција ВМРО-ДПМНЕ има благо вођство, што, истини за вољу, не мора непосредно да утиче на изглед следеће Владе. Уз то, сви показатељи сугеришу да у јавности влада апатаија и да излазност извесно неће бити велика.
„Тензија унутар албанске заједнице у Северној Македонији гледе улоге Самоопредељења је евидентна. Недавно је Али Ахмети (председник ДУИ и политички вођа ОНА, прим. нов.) затражио од Куртија да буде јасан о свом учешћу на изборима и сарадњи с албанском опозицијом. Као што не бих дала превише значаја Куртију, тако не бих потценила ни ниво политичког организовања албанске заједнице у држави“, закључује наша саговорница.
Стефан Славковић
Извор: НИН
