Piše: Georgije Zotov
Jednog dana je Georgije putovao autobusom iz glavnog grada jedne neprijateljske države za Beč – koji se takođe smatra centrom neprijateljske države, ali nižeg ranga, i uopšte, jedna njihova ministarka je kod nas kupila kuću u Rjazanu.
Iza Georgija su sedele dve bakice – govorile su ruski, ali mogle su biti iz Rusije, ili iz Ukrajine, Belorusije, Moldavije, uglavnom, tu negde.
Bakice nisu zatvarale usta ni pre početka putovanja, i to je bilo prirodno.
„Ninka, čuješ li šta se priča“, počela je prva baka. – „Pensilvanija će najverovatnije rešiti stvar. Kako tamo budu glasali, taj će i biti predsednik Amerike. Tako ti je to!“
„Ljudmila, a za koga si ti?“ – strogo je upitala Nina. – „Nešto mi mrmljaš. Reci mi odmah za koga si? Lično ja sam za Trampa. Ugledan čovek, pun para. Onaj moj, i sama znaš, nije doživeo šezdesetu, umro. A pogledaj ovoga! Da sam mlađa, ja bih – uh!“
„Ninka, šta pričaš?“ – namršti se Ljudmila. „Njemu trebaju kurvomodeli (ovde je Georgijev rečnik obogaćen novom rečju). Dugonoge. Šta ćeš mu ti sa reumom? Sa novcem je jasno, razumeš i sama, dobar čovek i treba da ima novca.“
Miloš M. Milojević: Tramp na putanji novije američke političke istorije
U ovom praktičnom trenutku, obe bake su se zacoktale usnama – očigledno se sećajući prisustva muškaraca sa novcem u njihovim životima, kad je bilo roštilja i kad su im darovali parfeme „Zarja“.
„A ja lično sam za Haris!“ – strogo je nastavila Ljudmila.
„Pa ona je crna. Bilo bi me sramota!“ – prikovala ju je Nina.
„Nema to veze što je crna. Bar je žensko.“
„Da li je žensko, to još treba da se dokaže. I sama znaš, trenutno u Americi teško možeš da ukapiraš ko je žena, a ko muškarac. Uradi operaciju, pa ti onda nagađaj s kim si završila u krevetu. I uopšte, ženama je sad tako teško. Gde normalnog momka naći … okolo sve ovi … gejovi i transi. Prosto da ti se ne udaje.“
„Oh, ne pričaj“, rastuži se Ljudmila. „Teško je sad devojkama, oh, teško. Pa zato je i potrebno da žena bude predsednica. Ona poznaje ženske probleme, sve razume.“
„Pa ona sama je za transe!“ – pobuni se Nina.
„Sad, majčice, ne možeš biti protiv transa, takva su vremena, pretpostavljam da i sama razumeš“, poučno je objasnila Ljudmila. „U dubini duše ona je, naravno, za nekog dobrog momka. Da je prihvati ručerdama, da joj se zavrti u glavi. Razumeš?“
Obe bake ponovo cmoknuše usnama. Nema sumnje da je njihova mladost bila zanimljiva.
„Oh, brinem, brinem“, uznemirila se Nina. „Prevariće Trampa, osećam. Opet će mu natovariti neke gluposti. Demokrate su svi nitkovi, lukavci. A Bajden je nešto kao tvoj Vasilij, već se sam sa sobom pozdravlja. Tu je sve već odlučeno, zapamti moje reči. Toj tvojoj Haris već su nacrtali procente koji su joj potrebni, sede tamo i otvaraju šampanjac. Nepošteni su ovi izbori, sve je namešteno, znam sigurno.“
„Ma hajde“, ljutnula se Ljudmila. „Videla sam rejtinge. Za Haris i za Trampa – pola pola. Dakle, sve pošteno. I još imaju nekakve tamo … elektore.“
„A ko su ti?“
„Ne pitaj. Celu noć sam sedela, računala, uzalud. Đavo im ga zna. Unuk je rekao: baba, zaboravi na to. A ja brinem. Dušom i srcem navijam za Haris, kako je njoj tamo, devojci.“
„Ma izabraće oni tu tvoju kurvicu“, otrovno će Nina. „Dodaće joj onoliko koliko joj treba.“
„A taj tvoj Tramp je kreten“, izgubila je živce Ljudmila. „Osamdeset godina, a još uvek trčkara za devojkama. Šta će njemu predsedništvo? Neka sedi kući u toplim čarapama i pije čaj, inače će uskoro biti kao Bajden, poludeće.“
„Znaš šta?“ – zaurla Nina. „S tobom više ne razgovaram!“
„Ni ja s tobom!!!“
Georgije se slatko nasmešio.
Negde u centralnoj Evropi, na putu među malim gradovima, dve sovjetske bake su se smrtno zavadile zbog američkih izbora.
I to je tako divno.
