Piše: Marina Bulatović
Najuspešnija opereta svih vremena, „Vesela udovica“, sâmo u prvih 45 godina prikazana je širom sveta preko 300.000 puta, a raspusni život prestolonaslednika Danila Petrović-Njegoša u Parizu poslužio je kao inspiracija dvojici Francuza, Viktoru Leonu i Leu Stajnu, da napišu libreto za ovu operetu.
Snimljeno je i pet filmova na ovu temu, a prvim pozorišnim izvođenjem dirigovao je tada mladi, ali već proslavljeni, austrijski kompozitor i dirigent Robert Stolc i to je radio sve do svoje smrti 1975. godine.
Pred početak Prvog svetskog rata, opereta je bila toliko popularna da je austrijski pisac i novinar Karl Kraus, kojem se ova predstava popela na vrh glave, izjavio: „I kad dođe smak sveta, svi orkestri u Beču će nastaviti da sviraju Veselu udovicu„, a knez Danilo je tužio Metro-Goldvin-Majer za klevetu (1927) i na pariskom sudu dobio odštetu od 4.000 dolara zbog „njegovog lažnog prikaza“ u prvoj holivudskoj verziji filma „Vesela udovica“.
Kako su ratovali Crnogorci – ne znaju za povlačenje, ginu na nogama i iznad svega vole Srbe
Kod nas, ova opereta se izvodi u „Madlenianumu“, a ove jeseni igra se u Bečkoj operi od 5. oktobra do 22. novembra, te se pompezno najavljuje u Mađarskoj državnoj operi za februar 2025. i u Škotskoj operi u Glazgovu od 30 aprila do 14 juna 2025.; čak ni slavna Madona nije mogla da joj odoli, pa je igrala u „Veseloj udovici“ u junu 2024. u Los Anđelesu.
„Kraljica operete“, kako je nazivaju, igrala se u Beogradu davne 1965. i 1979. godine, komad je s’ uspehom izvođen u bivšoj Jugoslaviji, ali nikada u Crnoj Gori, za koju je tematski vezan.
„Vesela udovica“ je premijerno prikazana u Beču u decembru 1905. u izvedbi koju je postavio Franc Lehar, glumci su bili u modifikovanoj crnogorskoj odeći, sa crnogorskim kapama a pevali su crnogorske pesme zajedno sa nemačkim. Glavni junak bio je lik inspirisan prestolonaslednikom Danilom, koji je predstavljen kao plejboj koji voli da se zabavlja sa devojkama iz najčuvenijeg pariskog noćnog lokala „Kod Maksima“, gde je bio čest gost.
Crnogorski knjaz Nikola bio je uvređen zbog takve slike o njegovom sinu-prestolonasledniku i zabranio je izvođenje „Vesele udovice“ u Crnoj Gori. U to doba Danilo je već bio oženjen sa nemačkom princezom Jutom fon Meklenburg – Strelic (1899). Venčanje je bilo na Cetinju, a Juta je nakon udaje i prelaska u pravoslavlje uzela ime Milica. Par se upoznao u Rusiji, gde je Danilo bio u poseti svojim sestrama, dok je ona boravila kod svoje rođake, vojvotkinje Helene.
Od prve predstave prohujalo je skoro 120 godina, ali se o njoj u našoj javnosti malo zna, mada je dr Vujović, za života, uporno tvrdio da je to „najveći muzički spomenik Crnoj Gori koji postoji„.
Opereta je posle Beča izvođena u čitavoj carevini, zatim 1909. u Carigradu i Kopenhagenu, pa u Londonu, Parizu… Obišla je ceo svet a izvođena je na mnogim svetskim jezicima, na svim kontinentima.
Izvesni Risto Rundo, prijatelj kralja Nikole, rođen u Mostaru, a od kraja 19. veka nastanjen sa porodicom na Cetinju, radeći kao predstavnik kompanije „Singer“ za Crnu Goru, po svom osećaju pravde organizovao je proteste prilikom izvođenja „Vesele udovice“ u Beču (1909). Okupio je i studente Ruse koji su sedeli zajedno sa njim u prvom redu na predstavi, a kada je opereta počela, pobacali su stolice na scenu. Izbila je panika, pala je zavesa i usledili su uzvici: „Atentat! Zavera! Ubice!“ Svi demonstranti su ubrzo uhapšeni, ali su na intervenciju ruskog konzula posle dva dana i pušteni.
Efekat tog protesta bio je da „Vesela udovica“ postane još popularnija, a o njenom skidanju sa repertoara nije bilo ni govora. Takođe, Crnogorci su u Carigradu došli na predstavu sa namerom da urade isto što i Risto Rundo i Rusi-studenti u Beču. Ali, policija je za to saznala, rasterala ih ispred zgrade pozorišta, a pojedince i proterala iz Turske. Tako je ovo delo „pogodno za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa nastavilo da živi…“, a Rista su novinari najčešće nazivali – „ludak u pozorištu!“
Revoltiran ovakvom situacijom, dr Vujović je inicirao akciju kako bi se više doznalo o „Veseloj udovici“ u Crnoj Gori. Zbog toga je i napisao knjigu koju je na promociji (2014) predstavio lično princ Nikola Petrović ispred dvorca Petrovića u Podgorici i koji je tom prilikom simbolički skinuo zabranu sa „Vesele udovice“, tako da opereta sada može da se izvodi i u Crnoj Gori.
Međutim, sve je bilo uzalud…
Doba knjaza Nikole je davno prošlo, živimo u modernim vremenima, snimaju se brojni filmovi i serije u kojima se kritikuju ili ismevaju vladari i vlast, ali ova opereta je i dalje pod „sankcijama“ u susednoj Crnoj Gori.
Izvor: RT Balkan
