Словеначко саопштење о њеном нивоу развијености (линк) мотивисало ме је да проверим у бази Евростат-а податке о динамици развоја Србије и њених суседа.
Прва приложена табела је оригинална, а друга је изведена на основу ових оригиналних података, а како би приказала релативно одступање суседних земаља у економској развијености у односу на Србију.
Процес конвергенције означава бржи развој сиромашнијих земаља како би се достигао ниво развијености богатијих, и подаци за период 2012-2022 то и потврђују: већина високо развијенијих земаља је имала испод просечан раст и већина мање развијених земаља (осим Словачке и Грчке) имала је изнад просечан раст.
Ирска и Јапан представљају екстремне случајеве у овим подацима.
Ирска је напредовала са индекса 133 на 235 просечне развијености у ЕУ за десет година и то је последица чињенице да је она седиште пословања глобалних ИТ компанија. Овај раст у развијености Ирске није пратио и раст стандарда њених грађана.
Јапан је од 1991. године у економској стагнацији и у дужничком ропству (срећом, самом себи) и пао је са индекса 108 на 84. У 2012. био је једнако развијен као и Француска а у 2022. су га престигле по развијености: Малта, Италија, Кипар, Чешка, Словенија, Литванија, Шпанија и Естонија. Естонија развијенија од Јапана? Звучи уврнуто, али је тачно. Сад, и овај термин развијен можда није баш адекватан, пре имућнији становници (и капитал) по куповној снази валута.
Србија је у посматраном периоду напредовала за 4 процентна поена, са 40% на 44% просечне развијености у ЕУ. Овим линераним темпом (4 пп за 10 година) може да достигне просечну развијеност у ЕУ за 140 година (100-44=56/4=14*10). Половина овог напредовања последица је смањивања броја становника у Србији за око 5%, а друга половина незнатно бржег раста од просечног у ЕУ.
У овом периоду су све суседне земље имале бржи економски раст од Србије: Румунија, Мађарска, Хрватска, Бугарска и Црна Гора су повећале релативну развијеност у односу на Србију, а С. Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија смањиле су релативно заостајање.
Овде је Србија упоредива са Јапаном у погледу дужничког ропства. Од 2012. до 2018. Србија није напредовала ка просеку ЕУ (упркос паду броја становника) јер је прошла кроз чувени процес „фискалне консолидације“. Тек у 2019. је напредовала ка 41%, да би у 2020. имала 43% (услед једног од најмањих падова БДП-а у Европи, јер је имала релативно најмања ограничења економији против ширења короне), а у 2021. и у 2022. је доспела на 44%. Раст јавног дуга у протекле три године, са 24,3 милијарде евра у фебруару 2020 (пре корона закључавања) на 35,7 милијарди евра, на крају октобра 2023, може довести до неке нове фискалне консолидације у наредним годинама, а што ће, попут Јапана, утицати на даље релативно заостајање Србије у односу на њене суседе (сусетке).
Подаци ММФ-а о расту БДП-а не слажу се са овим подацима Евростат-а, јер по њима је Србија остварила (занемарљиво) бржи раст од Хрватске, С. Македоније и Бугарске. Онда је спорији развој Србије, мерено БДП-ом по становнику, тачан само уколико су ове три земље имале већи релативни пад броја становника.
Ово неслагање података Евростат-а и ММФ-а додатно ме је мотивисало да проверим колико је оно велико по земљама, а овде сам додао и податке за Русију, Украјину и Косово и Метохију.
Разлике по земљама су релативно мале, а најдрастичније одступање је код Норвешке, где је она код ММФ-а за 42,6% изнад просека ЕУ, а код Евростат-а за 112% па је разлика за 69,4 процентних поена (пп).
Двоцифрених разлика више нема, а највећа релативна одступања у корист података ММФ-а имају Ирска (+7 пп), Јапан (+5,8 пп), Турска (+4,9 пп) и Малта (+4,6 пп). Највећа негативна одступања, у односу на процену Евростат-а имају наше сусетке Румунија и С. Македонија (обе по -5,2 пп).
Осим Србије (+0,9 пп) само Мађарска (+1,0 пп) и Хрватска (+0,4 пп) имају позитивно одступање, док су ниже процењене, у односу на Евростат, Бугарска (-3,8 пп), Црна Гора (-2,7 пп), БиХ (-1,1 пп) и Албанија (-0,8 пп).
Ове разлике у процени ММФ-а у односу на Евростат производе нешто повољнију релативну слику за Србију у односу на првобитно добијену.
На основу додатих података дознали смо да је Русија на нивоу развијености Бугарске, и развијенија је од свих економских тигрића са Балкана (осим Румуније). Украјина је до 2021. била развијенија од Косова и Метохије (али сиромашнија од Албаније), али је сада испод косовско-метохијског нивоа развијености.
Према ММФ-овим подацима, централни део Србије био је за 30,2% развијенији од КиМ у 2000, повећао је разлику на +74,1% у 2012. и од тада се она полако смањује до +65,4% у 2023.
