Синоћ је у Дворцу Петровића одржано књижевно вече др Соње Томовић Шундић на ком је ауторка представила своју књигу “Његош у ликовности”. Програм је реализован у склопу обиљежавања Његошевог дана – црногорског празника културе.
Томовић Шундић је у разговору са Сузаном Поповић, савјетницом за књижевност МСУЦГ, образложила зашто је истраживања о Његошу употпунила ликовним приказом његове сложене индивидуалности, са циљем да укаже на владичанско, владарско, свето и свјетовно у његовој личности.
“Бавећи се портретима деветнаестог вијека истакла бих класични академски приказ у портретима Јозефа Томинца и Јохана Баса – апстрактни манир у дјелима ликовних умјетника двадесетог вијека.”
Ауторка је посебно нагласила вриједност ликовних остварења за схватање скривених духовних својстава пјесника филозофа, који је оставио неизбрисив траг на нашу културу, могућност да се кроз визуелне приказе свестраније разумије комплексна мисаона природа, карактер и психичка својства дата у сугестивно насликаним портретима.
“Сматрам да се кроз ликовност може дубље појмити Његошева интригантна персоналност, утолико што портрети настали у различитим периодима имају поред естетске, још и историјску и документарну валидност, те служе за озбиљно студирање и ближе упознавање слојева пјесниковог карактера, стваралачке имагинације, мисаоности и филозофско схватање егзистенције”, казала је она.
“Његош у ликовности” најновија је књига Соње Томовић Шундић, инспирисана истраживањем утицаја нашег великог пјесника Петра II Петровића Његоша на ликовну умјетност. Соња Томовић Шундић проучава како су Његоша, његове идеје, посебно његова дјела Луча микрокозма, Горски вијенац и Лажни цар Шћепан Мали утицали на умјетнике различитих епоха. У књизи је Његош представљен у различитим формама умјетничког приказивања, портретима, илустрацијама, скулптурама, другим облицима умјетничког стваралаштва.
Проф. др Соња Томовић Шундић је је редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе. Примарна област којом се бави је филозофија и филозофске дисциплине антропологија, етика и естетика. Такође, у оквиру филозофске антропологије бави се политичком антропологијом и културном антропологијом. Ауторка је више научних монографија, студија и књига из области филозофских наука. Најзначајније књиге су јој: Студије и огледи из антропологије, Проблем рецепције у савременим естетичким теоријама, Етика људских права, Идентитет и вриједности, Његошева филозофија човјека, Књижевно стваралаштво Борислава Пекића, Његошев доживљај љепоте, Велики Инквизитор у дјелу Достојевског и Аристотелово с(хватање) филозофије, и Платонова антрополошка идеја.
Током књижевне вечери, публика је имала прилику и да погледа дјела Миодрага Дада Ђурића, која се налазе у колекцији МСУЦГ.
Извор: Press.co.me
