Начин на који користимо природне ресурсе, планирамо простор и одговарамо на климатске промјене говори подједнако о томе ко смо данас и какву заједницу желимо изградити за своје потомке, сматра проф. др Раде Шаровић.
Редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне проф. др Раде Шаровић добитник је Плакете Географског факултета Универзитета у Београду, једног од најзначајнијих институционалних признања које ова високошколска установа додјељује за изузетне доприносе наставном и научноистраживачком раду.
Признање је резултат петогодишње интердисциплинарне сарадње Универзитета Црне Горе и Универзитета у Београду, током које је развијен еколошко-едукативни програм посвећен одрживости, климатским промјенама и управљању природним ресурсима.
Четири научне монографије, бројни радови објављени у међународно релевантним часописима и међународне конференције неки су од конкретних резултата те сарадње. Шаровић, међутим, њен значај види прије свега у стварању истраживачке мреже која омогућава дугорочну размјену искустава између двије академске заједнице.
„Ову награду не доживљавам као индивидуално достигнуће, већ као институционално признање једном моделу сарадње који јасно показује како научна изврсност настаје кроз заједничка истраживања“, каже Шаровић.
За њега Плакета има додатну вриједност и због традиције институције која је додјељује, а која баштини насљеђе Географског завода који је 1893. године основао Јован Цвијић.
Као социолог чији је истраживачки фокус усмјерен на друштвену продукцију простора, регионални развој и проучавање руралних и урбаних средина, Шаровић признање види и као потврду да се границе између социологије и географије не завршавају дисциплинарним оквирима, већ да се двије науке сусрећу у настојању да простор разумију као друштвену и културну категорију.
Проф. др Велибор Спалевић: УЦГ има велики научни потенцијал, а његова највећа снага су људи
Одрживост није само питање екологије
Интердисциплинарни приступ и сарадњу обиљежила су и истраживања реализована кроз програме „Еколошка одрживост и климатске промјене“ (2023), „Одрживо понашање за одрживу будућност“ (2024) и „Одрживи туризам у Црној Гори“ (2025).
Резултати, према ријечима Шаровића, показују да се одрживост више не може посматрати искључиво кроз заштиту природних ресурса и очување животне средине, већ захтијева повезивање еколошке и друштвене димензије развоја.
Посебну улогу у томе имају образовање и способност локалних заједница да креирају и примјењују иновативна рјешења. Заједничке истраживачке активности биле су усмјерене и на јачање еколошке писмености, посебно код дјеце и младих, унапређење грађанске партиципације и подстицање нових приступа управљању.
За Шаровића зато питања одрживости нису само техничка или еколошка. „Начин на који друштво користи природне ресурсе, организује простор и одговара на климатске промјене зависи и од вриједносних система, институционалних капацитета и друштвених образаца понашања и говори подједнако о томе ко смо данас и какву заједницу желимо изградити за своје потомке“, истиче Шаровић.
Подземни свијет Дурмитора
Један од примјера таквог интердисциплинарног приступа је програм „Наука у служби природе – Подземни свијет Дурмитора“, који је замишљен као научна и едукативна платформа посвећена значају спелеолошких истраживања за разумијевање природне баштине Црне Горе.
Посебан сегмент програма био је посвећен новијим резултатима истраживања спелеолошких објеката на подручју Националног парка Дурмитор. Према ријечима Шаровића, ријеч је о вриједним налазима који ће као препоруке бити достављени заинтересованим надлежним институцијама, а који имају значај и за природно и културно насљеђе Црне Горе.
Предавања колега са Географског факултета из Београда, стручне радионице и теренске активности омогућили су учесницима да се упознају са резултатима истраживања на Дурмитору.
Програм је, међутим, подземни простор отворио и као тему друштвено-хуманистичких наука. Предавања проф. др Данице Шантић и др Дарка Благојевића повезала су природне феномене са филозофском рефлексијом и културним обрасцима разумијевања подземног простора, отварајући питање начина на који природни амбијент обликује колективну имагинацију и културни идентитет заједнице. „Спелеолошки објекти никада нису били само геолошке форме, већ су увијек били простори који су кроз историју стварали митове, религијске представе и различите друштвене наративе“, каже Шаровић.
CoCoNet: мреже морских заштићених подручја и потенцијал енергије вјетра на мору
Сарадња посебно важна за мање академске заједнице
Говорећи о значају међународног повезивања, Шаровић истиче да највећи друштвени изазови данашњице превазилазе националне границе и да њихово разумијевање захтијева заједничке истраживачке платформе. „Данас готово да не постоји друштвени проблем који се може објаснити из перспективе само једне дисциплине или само једног метода“, наводи.
Међународна сарадња, сматра, посебно је важна за мање академске заједнице попут црногорске. Она омогућава да се међународно потврђена знања и добре праксе прилагоде домаћем друштвеном и институционалном контексту, али и да локална искуства и развојни изазови постану дио ширег европског научног дискурса. Управо дугогодишњу сарадњу УЦГ-а и Универзитета у Београду види као примјер продуктивности таквог партнерства.
„Сарадња није само формални облик академског умрежавања, већ простор у којем настају нове идеје, нова знања, развијају се иновативни истраживачки приступи и стварају трајне институционалне везе између друштава“, каже Шаровић.
Наука као развојни ресурс
Када је ријеч о положају науке у Црној Гори, Шаровић указује на наслијеђена структурна ограничења, потребу за бољим позиционирањем у престижним базама и усклађивањем са европским истраживачким и образовним стандардима. Истовремено оцјењује да је претходних година остварен напредак, посебно у јачању аутономије Универзитета Црне Горе и успјешнијем укључивању црногорских истраживача у међународне научне мреже и европске програме сарадње.
Сматра, ипак, да се будући развој научног система, нарочито из угла хуманистичких наука, не може посматрати искључиво кроз бројке, већ и кроз даље јачање институционалне аутономијеистраживачких центара и способности друштва да знање препозна као један од својих кључних развојних ресурса.
Младим истраживачима и студентима који размишљају о академској каријери поручује да науку не доживљавају само као професију. „Академски пут захтијева дисциплину и методолошку досљедност, али прије свега подразумијева спремност да се знање непрестано преиспитује и унапређује“, каже Шаровић
„Избор академске каријере није само професионално опредјељење, већ избор начина живота који може допринијети изградњи праведнијег и одрживијег друштва Црне Горе“, закључује.
Извор: УЦГ
