Украјина не може да постане чланица НАТО-а усред рата, то је доктрина самог савеза. Али, ако Украјину буду узели за чланицу НАТО-а, завршићемо у нуклеарном рату, упозорио је чувени професор са Колумбије Џефри Сакс.
„Ако је Бајденов план: ‘наравно да ћемо наставити да гурамо НАТО’, онда нема мира, онда смо само у отвореном рату и на крају умире сама Украјина“, казао је у недавном интервјуу познатом новинару Пирсу Моргану.
У питању је потпуно опречна и порука и тон у односу на прексиноћни интервју пензионисаног америчког генерала Веслија Кларка и Аљбина Куртија Кристијан Аманпур на ЦНН. У јеку и самита НАТО-а у Вашингтону, и председничке кампање, Кларк се заложио за хитан пријем Украјине у НАТО, као начин успешног одвраћања руског председника, те проактивнију улогу НАТО-а. Потпуно супротно ставовима професора Сакса, као и тона саме емисије, разговор Аманпур са Куртијем и Кларком био је у знаку промоције ове алијансе.
САД воде експанзионистичку политику, док је, са друге стране, за суперсиле „добро да између себе држе ‘малу’ дистанцу“, која је сада угрожена, сматра професор, .
„За Русију је ово егзистенцијално питање. Ово је тачно на њиховој граници. Они не желе да су Сједињене Државе тик до њих“, нагласио је Сакс.
Све се своди на план Бжежинског
Сакс је више пута током интервјуа наглашавао да се политика запада, односно САД према Русији своди на план америчког геостратега Збигњева Бжежинског о Европи, односно ширењу утицаја НАТО-а.
„У суштини мислим да и САД и Европа не разумеју шта раде, што није немогуће, или су још увек на 30-годишњој неоконзервативној агенди, о чему знам до у детаље – што тера НАТО да опколи Русију, јер је то био план Збигњева Бжежинског и Дика Чејнија и других, и то још из 1990-их. Они и даље то желе да ураде и мисле да то још увек могу да постигну“, нагласио је.
„Разлог је Русија. Украјина је њихова граница од 2.100 километара и они то виде као егзистенцијално питање. Могу вам рећи да је за САД ово игра. Ово је игра ризика, ако знате за ту игру. Ово је игра Збигњева Бжежинског која је изнета 1997. године, у његовом чланку о спољној политици под називом Стратегија за Евроазију: ‘Сатерајмо Русију у ћошак’.
С обзиром на то да је за суперсиле важно да одрже извесну дистанцу између својих сфера, професор Сакс има разумевање за оно што Владимир Путин, примећује – говори више од две деценије:
„Задржите мало простора, будите опрезни, ми не желимо Сједињене Државе тик уз нашу границу“.
Путин жели да заустави рат, Запад обмањивао Русију
Када се ради о најновијим најавама руског председника о наводном „решењу за мир“, професор Сакс наводи да би се процес преговора тицао два питања, која су за Русију важна – „Нема проширења НАТО-а“, и територијално питање.
И док за прво питање амерички професор тврди да о њему „нема преговора“, када је у питању руски став, она би преговарала о другом, с тим што о Криму такође не би.
За рат у Украјини професор Сакс наводи да он траје већ 10 година, а да уназад две године ескалира, те да руски председник Владимир Путин сада „жели да заустави рат“, и да „не жели да преузме Украјину“. То јест:
„Не жели да узме више Украјине. На борбеној линији тренутно, на линији додира, он не контролише све ове четири покрајине (Доњецк, Луганск, Запарожје и Херсон, прим.ред.) и сумњам да би он на томе инсистирао. Мислим да би он задржао Крим. Са тим се слаже готово сваки западни аналитичар и стручњак и за то има много разлога“.
„Али оно што мислим да је срж, Русија је све време током своје историје увек веровала у чување извесне сигурности од Запада, који је више пута нападао Русију. Након распада Совјетског Савеза 1991., САД и Немачка је рекла Горбачову и Јељцину: нећемо ширити НАТО ни педаљ ка истоку“.
Наводи да је Русија увек била доследна када је у питању њена црвена безбедоносна линија: Украјина и Грузија ван НАТО-а, те да су јасно упозоравали на то током деценија и година.
Међутим, са друге стране, професор Сакс каже да је Запад „обмањивао“ Русију, док износи историјске податке и тумачење о експанзији некадашње британске империје према Русији, односно САД-а од 1991.
Председник Путин одговара на оно што је био покушај британске империје већ 175 година и покушај САД од 1991 – у суштини, да се Русија окружи НАТО-ом
„А оно што Путин говори је: Не радите то! Зауставити! Оставите Украјину као неку тампон зону! И Украјина је била савршено задовољна тиме и јавно мњење је ту било савршено и нису хтели да уђу у НАТО, и 2009. године изабрали су Виктора Јануковича који им је обећао неутралност, што је било обећање које је сама Украјина направила проглашавањем своје независности, о томе да ће трајно бити неутрална земља, јер се налази између Запада и Истока“, објаснио је оно што се догађало у првој деценији 21. века.
„Но, онда су се Сједињене Државе удружиле да свргну Јануковича у фебруару 2014, и тада је почео овај рат. Тада је Русија престала да говори – ‘закупићемо базу на Криму, него ћемо вратити Крим. Не желимо да падне у руке НАТО-а, као што ни цар није желео да Севастопољ падне у Палмерстинове руке“, објаснио је даље Сакс.
Бомбардовање НАТО-а ’99 да би се разбила Србија, а на Косову поставиле Бондстил
Када је Пирс Морган рекао да професор радије „прихвата Путинов поглед на свет“, него „суштинску стварност“ – а то је „Путиново варварство“, те да је упркос конкретним аргументима које износи, непобитна чињеница и та да је Русија илегално извезла инвазију на суверену независну европску државу, што је заправо помогло да се јавно мњење у Украјини преокрене у томе да не желе да виде „ни педаљ своје земље коју Владимир Путин, или Руси узимају“, те каква се онда порука шаље свету и суседним земљама, које Русија „неће моћи само тако да напада“, Џефри Сакс је одговорио овако:
„Можда зато што знам превише о Сједињеним Државама. Зато што је први рат у Европи после Другог светског рата било америчко бомбардовање Београда у трајању од 78 дана, да би се промениле границе једне европске државе. Идеја је била да се разбије Србија, да се Косово створи као енклава, а затим да се на југозападном Балкану постави Бондстил, која је највећа НАТО база на Балкану“.
„Дакле, САД су ово започеле под Клинтоном – ‘разбићемо границе, илегално ћемо бомбардовати другу земљу. Нисмо имали никаква овлашћења УН’ – ово је био цитат мисије НАТО-а да то уради“.
Штавише, Сакс, је потом изређао листу ратова који су уследили, за које наводи да су САД у њих илегално улазиле: Авганистан, Ирак, Сирија, Либија…
„Оно што су урадиле у Авганистану, оно што су урадиле у Ираку, што су урадиле у Сирији. То је била Обамина администрација, посебно Обама и Хилари Клинтон, дајући задатак ЦИА-и да свргне Башара Ал-Асада. Потом оно што су урадиле са незаконитим бомбардовањем НАТО-а над Либијом како би свргле Моамера Ел Гадафија?! И шта су урадиле у Кијеву, у фебруару 2014!“
Не верујем влади САД
„Видео сам нешто од тога својим очима“, каже овај професор, док додаје даље:
„САД су збациле Јануковича заједно са десничарским украјинским војним снагама. Ми смо збацили председника и оно што је интересантно, узгред речено, збацили смо Јануковича дан након што су се представници Европске уније договорили са Јануковичем да буде превремених избора, владе националног јединства и да обе стране се повуку. То је било договорено“.
„Следеће што се дешава је, цитирам – опозицију: ‘Не слажемо се’. Упали су у владине зграде и свргнули Јануковича. И за неколико сати, Сједињене Државе кажу: ‘да, подржавамо нову владу’. Нису казале – ‘имали смо договор, неуставно је то што сте урадили’. Дакле, ми смо срушили владу, супротно обећању које је дала Европска унија и, узгред, Русија, Сједињене Државе и ЕУ су биле стране у том споразуму, а Сједињене Државе су сат касније подржале државни удар“.
Изнео је потом своје тумачење постизања споразума Минск 2 који је Савет Безбедности Уједињених Нација једногласно усвојио 2015, и са потписом саме Украјине, уз напомену да Русија није на почетку захтевала Донбас, већ да се отворе преговори између Руса са истока Украјине и нове владе.
„То (Минск 2, прим.ред.) су изричито гарантовале Немачка и Француска. И знате шта?! И то ми је лично објашњено, у влади САД су се смејали. Након што га је Савет безбедности УН једногласно прихватио. Украјинци су рекли: ‘Не желимо да дамо аутономију региону (Донбас, прим.ред.), али то је део споразума… САД су им рекле: ‘не брините за то’. Ангела Меркел је објаснила у Дие Зеит-у, у озлоглашеном интервјуу након ескалације 2022. Она је рекла: ‘Ох, знате да смо знали да је Минск 2 само шаблон који ће Украјини дати времена да изгради своју снагу’. Не! Минск 2 је био у Савету безбедности УН, једногласно усвојен уговор који је требало да оконча рат’,“ казао је.
Он тврди да су управо САД изазвале наводно не само свргавање украјинског председника, а за шта је нагласио да се радило о „лошој процени“, већ и једнострано напуштање споразума о антибалистичким пројектилима 2002. године, једнострано постављање пројектила у Пољској и Румунији.
„И када Русија каже ‘шта радите?! Ви разбијате целу безбедносну архитектуру! – САД кажу – цитирам, ‘не тиче вас се шта ми радимо. Русијо, тебе се НАТО не тиче’,“ овако познати професор објашњава однос две суперсиле, и додаје:
„То је формални, дословце став Сједињених Америчких Држава, да можемо да одемо било куда, са било којом трећом земљом, укључујући Украјину или Грузију. Можемо да поставимо наше ракете где год хоћемо – ‘не тиче вас се Русијо!’ Пирс, ово ће нас све разнети уколико не буемо имали мало више здравог разума“.
У истом је интервјуу казао да стога не верује влади САД.
Дакле, када је у питању ко је поуздан, коме веровати и тако даље, претпостављам да је мој проблем Пирс, то што познајем владу Сједињених Држава. Знам је врло добро. Не верујем им ни на тренутак
Хладни рат је могао деценијама раније да се оконча
Заложио се за то да руска и украјинска, односно западна страна започну преговоре, док саме Сједињене Државе треба да престану да „руше владе“.
„Желим да ове две стране заправо седну пред целим светом и кажу: То су услови. Тада свет може да суди, јер бисмо могли да добијемо на папиру јасно за обе стране света. ‘Нећемо више рушити владе’, треба да кажу Сједињене Државе. ‘Прихватамо овај споразум’ – треба да кажу Сједињене Државе. Русија треба да каже: ‘Ми нећемо загазити ни педаљ даље од пограничне линије која је достигнута, а НАТО се неће ширити’. И хајде да то види цео свет.“
Примећујући да је Сакс доследан свуда где говори и док представља своје аргументе, Морган је на другој страни као контрааргумент изнео да управо због историје руске инвазије, односно напада на више суседних земаља и територије, од Пољске, преко Балтика, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Естонија, Литваније, НАТО је проширио своје границе.
Проценио је и да би се руска инвазија спречила да је Украјина брзо ушла у НАТО, као што је то било случај са другим земљама.
Са друге стране, Морган је уважио Саксов аргумент о војној америчкој инвазији, подсетивши на то да је и он сам, као некадашњи уредник британског Дејли Мирора, водио кампању против рата у Ираку.
„Замолио бих вас да размислите о још пар датума. Један је 1955, фасцинантан датум!“, казао је Сакс чувеном новинару.
„Зато што је 1955. Аустрија врло паметно пристала на трајну неутралност на основу тога да ће Совјетски Савез отићи кући и у државном уговору су усвојили неутралност и Совјетски Савез је отишао кући и зато Аустрија није била део Гвоздене завесе у деценијама које су уследиле, јер су усвојиле неутралност и нечланство у НАТО“.
Објаснио је да се идеја Совјетског Савеза тада заправо није односила само на Аустрију, већ и на Немачку, те да је „фасцинантно“ то што је Запад заправо пропустио прилику да Хладни рат оконча деценијама раније.
„Оно што су говорили је – ‘учините исто са Немачком која је управо убила 27 милиона наших људи’. На крају крајева, ово је било 1955. Било је само 10 година од краја Другог светског рата. ‘Неутралишите Немачку, немојте да Немачка поново буде наоружани камен темељац нечега што се назива НАТО, већ учините Немачку неутралном и онда можемо да окончамо Хладни рат. То је била препорука, ни мање ни више него самог Џорџа Кенана, аутора обуздавања. Џорџ Кенан је годинама, у другој половини 1950-их рекао, ‘недостаје нам најочигледнија тачка, неутрална Немачка која би могла да оконча Хладни рат’. Ишао је на ББЦ да каже ово, мислим да је то била 1957. ако се добро сећам и било је фасцинантно!“
Као други датум на који је подсетио је 1962, када се Совјетски Савез приближио Сједињеним Државама на Куби.
САД су се тада позвале на „Монроову доктрину“, односно да Руси не смеју да приђу ни близу „хемисфери САД“.
„Скоро да смо имали нуклеарни Армагедон 1962. Совјетски Савез није урадио ништа другачије од онога што су Сједињене Државе радиле у Турској. Постављала је нуклеарне бојеве ракете или оружје близу границе противника. У ствари, Хрушчов је рекао: ‘Не желим рат са њима. Само желим да урадим оно што они нама раде’. То је скоро довело до нуклеарног уништења“, објаснио је Сакс.
Цитирајући да је управо око кубанске кризе надвладао здрав разум, али захваљујући само неколицини људи – попут Кенедија и Хрушчова, док су сви остали били за рат, професор поставља питање – Зашто бисмо сада завршили у нуклеарном рату?
Руско Њет значи Њет
Али зашто би Владимир Путин, који је очигледно, како је Елон Маск рекао – најбогатији човек на свету и да воли своје материјалне ствари, уопште размишљао о Армагедону и изгубио све то? – На ово Морганово питање, Сакс се позвао на оцену садашњег директора ЦИА-е.
„Па, мислим да је корисно за све нас и вас и све који слушају, да одемо на интернет и прочитамо меморандум једног од наших најбољих дипломата – Вилијама Бернса који је сада директор ЦИА, али је 2008. био амерички амбасадор у Русији и написао је тајни допис Кондолиси Рајс, државном секретару. Џулијан Асанж нам је свима омогућио да видимо праву дискусију, а не површни образац и наратив, и објаснио је да ‘није реч о Путину, о питању НАТО-а’. Ово је цела руска политичка класа. Сви! Тај се мемо назива чувеним: Њет, значи Њет!“
Уз истицање да ово није питање једне особе, те понављањем да је за Русију ово егзистенцијално питање, каже:
„Русија то види као ‘немој стајати на нашим границама, тачка!’ Нарочито сада када су Сједињене Државе једнострано напустиле споразум о антибалистичким ракетама, напустиле су међународне нуклеарне снаге“.
Заузврат, Сакс је поново подсетио на Монроову доктрину, подсећајући на сличне ситуације у прошлости када су се САД осетиле територијално угрожено.
„Ви бисте се исто осећали у њиховој позицији и Сједињене Државе су се апсолутно исто осећале када је то стављено на пробу. И ми имамо ову доктрину, узгред, која је још значајниа, и то од 1823. говоримо ‘нема страних сила на целој западној хемисфери’ не само на нашој граници, већ на целој западној хемисфери’, и та доктрина да је Монроова доктрина“.
„Седео сам у Генералној скупштини УН, када је Доналд Трамп то поновио тамо – за целу западну хемисферу, тако да је то сасвим разумљиво и не ради се о Путину, већ о апсолутној сржи руске националне безбедности – не прилазите нашој граници! Савршено разумно“, нагласио је Џефри Сакс.
Ништа осим америчких ратова и операција ЦИА-е
Признајући да је фасцинантно коментарисати са професором Саксом ситуацију, с обзиром на то да је његово дубоко знање о материји очигледно, Морган је ипак напоменуо да је његова интерпретација актуелне ситуације око Украјине другачија од професорове, али и да примећује да Саксова реторика о Путину и Русији ни изблиза није тако критична као према сопственој земљи – САД, са чим се Сакс иначе сложио.
Казао је да је њему из Енглеске чудно то да неки тако учени професор из Америке износи став да је стварни проблем код његове земље, а не у Путину или Русији.
„Проблем је Пирс у томе што сам рођен 1954. и читавог живота нисам видео ништа осим америчких ратова без стварног узрока и операција ЦИА“, одговорио му је Сакс.
Мекгрегор: Запад лаже о „скорој победи Украјине“ – и ЦИА зна да ће Кијев изгубити
Цео живот и откако сам постао специјалиста за међународни развој пре више од 40 година, видео сам многе од њих изблиза и уморан сам од њих
Цитирао је књигу професорице са Бостонског колеџа Линдзи О’ Орурк, „Прикривена промена режима“, односно податак да су у периоду од 1947. до 1989. године, САД наводно спровеле 64 тајне операције промене режима, а ЦИА скоро све од овог броја.
„Видео сам како Сједињене Државе покрећу ратове широм света, за које Американци и други не знају да су их изазвале Сједињене Државе. Тек деценијама након чињенице да нам је Збигњев Бжежински рекао да је успешно подстакао Џимија Картера да подржи џихадисте, муџахедине, да покушају да збаце владу у Авганистану 1979. године, како би намамили Совјете у замку која би била њихов Вијетнам – забрљали смо у Авганистану дуже од четири деценије, у тој малој типичној промени америчког режима“.
На упорно питање зашто тако подједнако не критикује оно што ради Владимир Путин, Сакс одговара:
„Све што желим је када Путин каже ‘ми ћемо преговарати и ево наших услова’, желим да Сједињене Државе кажу ‘ми ћемо преговарати, али имамо различите услове, но сешћемо са вама’. То је све што тражим“.
Извор: КоССев
