Професор Електротехничког факултета, члан Црногорске академије наука и умјетности и један од најцитиранијих црногорских научника на Станфордовој листи 2% најутицајнијих у свијету, проф. др Игор Ђуровић већ деценијама помјера границе у областима обраде сигнала и слике, вјештачке интелигенције, теорије хаоса и мултимедијалног wатермаркинга. Његова истраживања имају примјену у областима које обликују нашу будућност — од телекомуникација и сигурности, преко медицинске дијагностике, до савремених мултимедијалних система.
У интервјуу за сајт Универзитета Црне Горе, говори о актуелним трендовима у науци, изазовима нових технологија и значају истраживања која повезују Црну Гору са глобалном научном сценом.
ПР УЦГ: Ако бисте морали да издвојите једно истраживачко питање које данас највише заокупља свјетску научну заједницу у области обраде сигнала и слике — шта би то било и зашто?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: „Испод хаубе“ алата вјештачке интелигенције, који су се појавили у посљедњих неколико година, налазе се напредни алгоритми оптимизације. Ти алгоритми су настали у дигиталној обради сигнала или су заједнички за ове двије области. Стога је на ваше питање лако одговорити: синергија дигиталне обраде сигнала и вјештачке интелигенције је тренд. Постоје два нивоа ове „сарадње“: један је фундаментални – даље унапређење система учења и њихове оптимизације; други је апликативни – примјена система вјештачке интелигенције, прије свега, везано за разне мултимедијалне сигнале (слика, звук, видео). Ако бих нешто посебно издвојио, а гдје очекујем драматичан напредак, то је фузија података из различитих извора. Алгоритми су расположиви, а вјероватно треба да се поклопе и неке друге коцкице, како би се број таквих алата, као и њихова доступност, драстично увећали.
ПР УЦГ: Вјештачка интелигенција већ обликује начин на који живимо и комуницирамо. Гдје видите њен највећи потенцијал, а гдје највећу опасност?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Вјештачка интелигенција ће промијенити скоро све људске активности. Само оне које су скупе за аутоматизацију или које представљају највише домете људског рада биће мање обухваћене. Да ли је то добро или није, вријеме ће показати. Највећа непосредна опасност односи се на тржиште рада. Тренутно, на четири посла која укида вјештачка интелигенција, настаје само један нови посао. Плашим се да ће се тај тренд наставити.
ПР УЦГ: Ваша истраживања повезују теорију хаоса, статистику, AI и обраду слике. Можете ли нам приближити како све то функционише на неком једноставном примјеру?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Најзначајнији моји резултати у посљедњих десетак година везани су за непараметарску и параметарску естимацију нестационарних сигнала. Предметни сигнали се појављују у обради говора, биомедицинских појава, код радара и сонара. Без лажне скромности, неки од остварених резултата спадају међу најбоље у овој области. Остале теме које сте поменули су или алати које користим и примјењујем у истраживању, или области примјене техника које сам развио у непараметарској и параметарској естимацији и временско-фреквенцијској анализи сигнала. Као што сам већ рекао, вјештачка интелигенција је водећи тренд у савременој науци. Моја истраживања везана за вјештачку интелигенцију могу се подијелити у три области: естимација параметара, аутентикација мултимедијалних сигнала и анализа временских серија. Иако смо објавили неколико радова везаних за естимацију параметара сигнала помоћу алата вјештачке интелигенције, морам признати да су резултати још увијек инфериорни у односу на класичне технике. Исто важи и за резултате других истраживача. Разлози за то још нису потпуно јасни, али се улажу велики напори да се ситуација промијени у корист алата вјештачке интелигенције.
Што се тиче примјене у аутентикацији мултимедијалних сигнала, након неколико успјешних радова са примјеном вјештачке интелигенције у дигиталном wатермаркингу, два моја докторанта основала су технолошки старт-уп Деепмарк. Тренутно сам консултант у том старт-упу, који има потенцијал да постане успјешна прича у нашем, па и у регионалном, иновационом екосистему.
Коначно, упустили смо се у примјену вјештачке интелигенције у анализи и предикцији временских серија, посебно за предикцију потрошње у електроенергетском систему. Истраживање је реализовано у Црногорској академији наука и умјетности уз подршку Електропривреде АД Никшић. Резултати су изванредни и потврђени на највећем међународно верификованом нивоу, и, да будем искрен, изненађен сам успјехом вјештачке интелигенције у овој примјени у односу на класичне статистичке алате.
Напредак Деепфаке видео снимака и лажних слика драматичан
ПР УЦГ: Деепфаке видео снимци и лажне слике постају све реалистичнији, па је све теже разликовати шта је стварно, а шта вјештачки креирано. Може ли наука да одржи корак с овим изазовима и колико смо близу развоју технологија које ће моћи да открију сваку манипулацију?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Напредак деепфаке техника је драматичан. Тренутно јавнодоступни алати гријеше само у сјенама, јер се лоше прилагођавају ситуацијама када су дијелови објеката на слици освијетљени различитим врстама свјетла, односно код појава више сјена. Велика је вјероватноћа да ће се овај проблем превазићи у наредних неколико година или чак мјесеци. Тада визуелни преглед, чак и од стране експерта, не би могао да открије трагове „лажирања” слике. Код видеа и слика постоји срећна околност да наше полупроводничке камере уносе невидљиве грешке, па се детекција деепфаке-ова може обављати напреднијим техникама које су у стању да процијене да ли је нешто креирано реалним сензором или је рачунарски генерисано на основу невидљивог садржаја. Постоји нада да ће деепфаке системи требати релативно много времена да науче како да „лажирају” невидљиви садржај слике. Ситуација је гора код звукова. Звук је по својој природи механички и не постоји „нечујни” садржај који је посљедица процеса аквизиције, па га је стога много лакше „лажирати”. То је један од разлога за покретање старт-упа Деепмарк, који се тренутно превасходно бави звуком, односно говором. Укратко, технологија се показује много бољом у деструкцији него у заштити, а за заштиту смо осуђени да поново користимо исте алате — дубоко машинско учење и вјештачку интелигенцију.
ПР УЦГ: Као научник чији се рад налази и на Станфордовој листи 2% најцитиранијих на свијету, колико је изазовно бавити се врхунским истраживањима у Црној Гори и истовремено бити присутан на глобалној научној сцени?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Доступност научних информација, могућности умрежавања и академске мобилности никада нијесу биле боље. Будимо искрени, бити научник у Црној Гори је много лакше него што је икада раније било. Тренутно стање треба искористити, јер се плашим се да тренд „усисавања” талената од стране великих технолошких компанија има потенцијал да фрагментира науку и да је постепено затвара.
Да ли је могуће нешто поправити? Сигурно јесте, а оно што ми се чини да је лакше урадити него остало јесте повећање броја сарадничких мјеста у истраживању, смањивање норме у настави за младе научнике, као и појачани притисак на установе науке и високог образовања како би обезбиједиле пројекте за ангажман кадрова.
ПР УЦГ: Ако бисте данас били студент, које бисте области и вјештине изабрали да учите како бисте били спремни за науку будућности?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Мој афинитет током предуниверзитетског образовања био је математика и могућности њене примјене у стварном свијету. Стога је избор студија био прилично усмјерен. И ништа се не би промијенило до прије 3–4 године. Данас смо свјесни да се десила дубока револуција изазвана вјештачком интелигенцијом и њеним практичним примјенама, што је довело до тектонских промјена које ћемо тек осјетити.
Рекао бих да ће студенти који дипломирају на основним студијама морати да имају далеко специјализованија знања која обухватају више области, те да ће неки студијски програми с постдипломског нивоа, посебно они са јаснијим фокусом, морати да се пребаце на ниво основних студија. То је тренд који је тек почео на свјетским универзитетима и на који ћемо морати да се прилагодимо.
Стога не могу да дам препоруку младим људима која је област у којој би требало да се школују и усмјере своју каријеру за наредних неколико деценија.
ПР УЦГ: На чему Ви и Ваш тим тренутно радите, а што би могло да промијени начин на који гледамо на обраду сигнала и слике у наредним годинама?
ПРОФ. ДР ЂУРОВИЋ: Покушавам да одржим ритам научног рада, уклапајући своје истраживање у оквирима новог научног развоја. Три правца истраживања сам већ поменуо: параметарска–непараметарска естимација, дигитални wатермаркинг – аутентикација мултимедијалних података и естимација временских серија, све у циљу даљег развоја и примјене вјештачке интелигенције.
Такође, занима ме концепт уоквиравања система вјештачке интелигенције као црне кутије која може да достигне границе које предвиђа теорија информација.
Извор: УЦГ
