Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 5СТАВ

Проблем институционалног континуитета цетињске столице не постоји без у главама националистичких крвомутника

Журнал
Published: 19. јул, 2022.
Share
SHARE

О томе на које је гране спала историографија код нас, и како један „водећи историчар“ дозвољава да се бламира пишући глупости, мислим да бољег примјера од овога нема. Каже Живко Андријашевић: „Од краја 17. вијека нема ниједног знака неодређености пећког патријарха над цетињским митрополитом, нити Цетињска митрополија функционише као дио Пећке патријаршије, односно Српске цркве“. Јер, каже, „нијесам нашао у историогрфским радовима, а не износе га ни апологете СПЦ“.

Живко Андријашевић

Очекивало би се од историчара да се послужи неком архивском грађом осим историографских радова за правит овакве велике тврдње. Али и без архивске грађе постоји прегршт доказа објављених у објављеним чланцима и књигама који недвосмислено показују да цетињски трон јесте јерархијски јесте био подређен пећком.

Управо с краја 17. вијека постоји објављен документ у ком црногорски збор обавјештава которског провидура да је по „заповиједи свештенога архиепископа Арсенија Црнојевића, патријарха српског“ изабрао о потврдио за цетињског владику Саватија намјесто умрлог Висариона, и да су га „контенти узет“; тај документ није никаква новина него је познат историчарима више од вијека. А и сам Данило, који је изабран мало потом, преходио је до Сечуја у Јужну Угарску да га тај исти Арсеније, сада избјегао тамо за повлачећом се аустријском војском, а иначе и сам родом из Црне Горе, посвети за владику. Сачувана је и његова диплома гдје му патријарх дарује скендеријску епархију. Тај исти Данило, вођа „национално-олободилачког покрета“, добиће 1712. бујрунтију од Ахмед-паше да може да обавља епископску службу на османској територији. 1717. и 1718. завршће својој столици и трима од четирију црогорских нахија привилегије пред млетачким Сенатом, којима ће, међу осталим, добити право духовне јурисдикције над православнима у Боки, и чиме је сам постао млетачки поданик, све вријеме, наравно, водећи кореспонденцију са османском господом из Спужа, Жабљака и Подгорице.

Кроз двадесете године 18. вијека биће Данило у врло непијатним односима са својим претпостављеним у Пећи, два пута биће формално свргаван, иако без посљедица, а и његова паства му је у једном тренутку пријетити да ће тражити од патријарха да га смијени. А такође је Глигор Станојевић, који је радио са млетачком грађом, доносио податке о визитацијама пећких патријарха по Црној Гори и Приморју који су ондашњим млетачким властима задавали толико главобоље. Рећи да тих података нема не значи да их нема, него да се један историчар није удостојио да прочита то што му колеге које су заправо користиле архивску грађу писале и објављивале.

Проблем институционалног континуитета цетињске столице не постоји без у главама националистичких крвопутника.

Извор: Вук Ускоковић/Фејсбук

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мило Ломпар: „Ко је најзначајнији Србин у историји?“ (ВИДЕО)
Next Article Грубач: Српске партије у Црној Гори – шампиони ћутања

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Тодор Куљић: Осека генерационалности – међубиланс протеста

Пише: Тодор Куљић Мења се карактер студентског протеста, све мање је студентски, а све више грађански. Протесту…

By Журнал

Митрополит Јоаникије на пријему код Патријарха јерусалимског Теофила III

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и цијеле Палестине г. Теофил III примио је данас, 24. априла…

By Журнал

Књижевност, историја, мит – Милорад Дурутовић, (ВИДЕО)

Милорад Дурутовић о статусу књижевне критике, о књижевним (не)приликама у дигиталној ери, о књизи „Ја,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 4Политика

Макронова посjета Кини: Глас разума или глас Вашингтона?

By Журнал
Мозаик

За главног уредника Српске књижевне задруге изабран Никола Маринковић

By Журнал
Мозаик

Ко је власт у Великој Британији?

By Журнал
Мозаик

Насин ровер нашао врата на Марсу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?