Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини са привременим седиштем у Грачаници, реагујући на наводе Јетона Незираја, управника Театра “Ћендра Мултимедиа”, истакао је да приштинска машинерија жели да угаси српски театар на Косову, а да локалне Србе проглашавају за “великосрпске хегемонисте” и тиме цртају мету на институцијама културе Владе Републике Србије, преносе Новости
Драмски писац Јетон Незирај, који је иначе у Београду радо виђен гост, пре два дана објавио је на порталу “Сбункер” текст под називом “Позориште као политичка машинерија (1)” у којем се обрушио на српски театар у Грачаници, који две деценије постоји у избеглиштву, а до сада је у њему изведено око 30 представа.
Незирај који је до пре неку годину био уметнички директор Националног театра Косово, оценио је да је театар у Грачаници “установљен из сасвим идеолошких разлога, да служи хегемонистичким апетитима Владе Србије и њиховим настојањима да покажу своје власништво над Косовом”.
Осврћући се на догађај из, како наводи, “не тако славне, па и компромитујуће историје тог паралелног српског позоришта” и представу Јелене Богавац и Ненада Тодоровића “Лифт: Слободан шоу”, Незирај је ауторе оптужио да релативизују Милошевићеве злочине и истакао да се представа углавном бави неким ефемерним проблемима породице Милошевић, а кривицу за ратове 90-их пројектује на “велике силе” и “међународну медијску пропаганду”.
Незирај тврди и да су у тој представи Срби приказани као главне жртве на које велике силе бацају бомбе “не поштујући међународне конвенције”, као и да званична српска политика после 90-их има за циљ да преговара о улози и одговорности Милошевића и српске државе, као и да “српска политика покушава да преговара у различитим облицима, у овом случају у виду позоришне представе”.
Радоњић наводи да му ме драго што је објављен овај Незирајев текст јер, како каже, не бави се њима први пут, већ када год гостује на разним трибинама и фестивалима широм региона, радо говори на исту тему.
Додаје да се до сада то завршавало на Незирајевим “усменим” причама и ћутању колега које се нису оглашавале слушајући га док “пљује” по српском театру.
“Ако Јетон Незирај, који слови за једног од најлибералнијих Албанаца има овакве ставове, о чему даље да причамо? Већу тежину има ова изјава Јетона Незираја као ‘либералног, толерантног интелектуалца’ него Атифете Јахјаге јер она је политичар ‘у функцији’, и није чудо кад каже да треба угасити и српски универзитет и српско позориште”, навео је Радоњић.
Наводећи да је Народно позориште Приштина легитимни наследник имена и свега осталог у поседу театра са привременим седиштем у Грачаници, Радоњић истиче да су истерани са матичне сцене, као и из зграде коју су они направили у Приштини.
“Они су узурпатори, јер су узурпирали нашу имовину и нелегално раде у њој, притом покушавајући нас да прикажу као ‘илегалце’. Какав Национални театар Косово?! Пре две-три године председница Атифете Јахјага говорила је за скупштинском говорницом о потреби гашења српских ‘илегалних’ институција на Косову, апострофирајући управо позориште. Коме ми сметамо? Ако је позориште проблем за самосталност једне државе, јадна је та држава”, наглашава Радоњић.
Истиче да локални Срби на Косову не могу бити пожељни.
“Српски произвођач пива или вина са Косова не може да пласира свој производ ни у један албански ланац, док истом том ланцу није проблем да увезе робу из Београда. Једноставно, и економски и културно гаси се право на постојање Срба. Суштина је у мимикрији коју мало ко уме да препозна”, каже.
Додаје да су неки од најпознатијих глумаца из Београда радо виђени гости у Приштини, за разлику од колега из Грачанице.
“То је оно што људи упорно неће да разумеју, него оду у Приштину и после кажу: ‘Супер, причао сам српски, попио кафу и нико ми није замерио’. Све је умивено, дивно, сјајно. Врате се у Београд, а ништа не виде. Не виде да деца која су рођена после рата у Грачаници нису никад била у центру Приштине, удаљене само девет километара од Грачанице. Не виде да локални Срби путују апартхејд превозима, ‘етничким’ комбијем, јер не користе јавни превоз Косова”, испричао је Радоњић.
Универзитет, здравство и просвета, подсећа Радоњић, делимично су заштићени Ахтисаријевим споразумом који је ушао у тамошњи устав али, нажалост, неколико важних институација културе, као што су Ансамбл “Венац”, Народна библиотека, Архив, није њим обухваћено.
“Проглашавају нас за ‘великосрпске хегемонисте’ и тиме цртају мету на институцијама културе Владе Републике Србије. Остаје ми да се надам да ће се овим поводом огласити српска позоришта, еснафска удружења и колеге, узимајући и нас у заштиту као што то обично чине бранећи право на уметнички рад и слободу”, поручио је Радоњић.
Извор: Kosovo Online
