Почетак је године и сезона одабира награда за најуспешнија књижевна дела из 2023. увелико траје. Неке су већ додељене (Београдски победник Матијевићу, Нинова Грабовцу, Златна књига Матице српске и Бескрајни плави круг Пишталу, Змајева Ђерићу, Виталова Игору Маројевићу, Пешићева Шапоњи…), а неке лауреате тек треба дочекати (награде са именима Деснице, Васиљева, Матијевића…).
У току је и традиционално гласање за Награду Меша Селимовић, која се додељује на стандардно (не)уобичајен начин: десетине књижевних критичара именује пет најбољих, а онда збир гласова одлучује ко је шампион. Дакле, анкете, бројке и статистика, зашто да не? Медијски 24 сата премрежени свет мало-мало па доноси “вести” о најчитанијим или највише продаваним књигама. Није изненађење да су Библија и Куран на врху ове листе, а за оне који баш и не прате вести ове врсте, могло би да представља изненађење да је избор говора и списа Мао Цедунга, који је под називом “Црвена књижица” ревносно штампан од 1964. до 1976. и широко дистрибуиран за време Културне револуције у Кини, у самом врху листе јер је “Црвена књижица” штампана у више од 800 милиона примерака. Уколико и даље верујемо у објективност података који су нам доступни, запањује успех књига Џоане Роулинг о “сирочету који открива да је чаробњак” Харију Потеру, јер су штампане у пола милиона примерака. Сматра се да су управо књиге Роулингове заслужне за утемељење и промовисање категорије “young adult” (млада одрасла особа) у књижарама енглеског говорног подручја, и да су помогле омладинској књижевности да постане један од најисплативијих жанрова.
Као бестелери за сва времена овакве листе не могу да прођу без “Малог принца” Егзиперија, “Приче о два града” и “Божићне приче” Чарлса Дикенса, “Господара прстенова” и “Хобита”, књига Џ. Р. Р. Толкина, писца, филолога, и оксфордског професора, дела која су превазишла границе жанра и први пут винула епску фантастику у “праву” књижевност.
Од “лакших” књига које, без икаквих предрасуда, заузимају места на вечној листи могу да се наведу “Алхемичар” Бразилца Паула Коеља која је први пут објављена 1988, мада се процене о продаји крећу од 65, до читавих 150 милиона примерака. Питко штиво које кокетира са окултним и сижеом лакших жанрова “Да Винчијев код” Дена Брауна, који је помешао све што је могао из хришћанске историје и популарних теорија завера, продато је у више од 80 милиона примерака, а петпарачка серија тинејџерских љубића о вампирима “Сумрак сага” Стефани Мајер продата је у готово 50 милиона комада, баш као што је и класик документарне прозе “Дневник Ане Франк” у коме је несрећна јеврејска тинејџерка описивала своје дане у склоништу за време Другог светског рата, продат у тридесетак милиона примерака. О рганизација Online Computer Library пре пар година објавила је попис 100 најчитанијих књига, а подаци су тада, кажу, прикупљени у више од 18 хиљада библиотека широм света. На првом месту је Сервантесов “Дон Кихот”, а следе “Алиса у Земљи чудеса” Луиса Керола, “Пустоловине Хаклбери Фина” и “Пустоловине Тома Сојера” Марка Твена.
На петом месту најчитанијих је авантуристички роман Роберта Луиса Стивенсона “Острво с благом” из 1883. године. На листи следе Џејн Остин с романом “Гордост и предрасуде”, који је британска списатељица објавила 1813, те сестре Бронте, Емили с “Орканским висовима”, и Шарлоте Бронте с “Џејн Ејр”.
Захваљујући константној медијској глади, агенције и друштвене мреже баве се, незнано с којим покрићем или жељом ка аутентичности, и бизарнијим моментима. На пример, књигама за које сви лажу да су их прочитали. На листи су се нашли, између осталих, “Алиса у земљи чуда” Луиса Керола, “1984” Џорџа Орвела, “Господар прстенова” Џ. Р. Р. Толкина, “Рат и мир” и “Ана Карењина” Лава Николајевича Толстоја, “Авантуре Шерлока Холмса” Артура Конана Дојла, “Убити птицу ругалицу” Харпер Ли, “Дејвид Коперфилд” Чарлса Дикенса, “Злочин и казна” Фјодора Достојевског, “Гордост и предрасуде” Џејн Остин, “Десет малих црнаца” Агате Кристи, “Велики Гетсби” Френсиса Скота Фицџералда и “Ловац у житу” Џ. Д. Селинџера.
Дакле, анкете, бројке и статистика, зашто да не?
Ђорђе Писарев
Извор: Дневник
