Ако сте се уопште због тога забринули, можете да одахнете, макар привремено. Неће бити обавезне претплате на Фејсбук и Инстаграм иако је вест недеље да компанија Мета уводи такву могућност у ЕУ и земљама које с њом деле економски простор. Што значи да то не укључује Западни Балкан, дакле ми нисмо “угрожени”. Иако се ради о сасвим доброј идеји, да се коришћење друштвених медија плаћа
Заправо, компанија Мета нашла се на озбиљном удару ЕУ законодавства јер не само што прикупља податке својих корисника у Европи већ их шаље на обраду у САД. Тамо их вредни Метини алгоритми обрађују и сваком кориснику шију рекламе по мери. Зато ви на свом тајмлајну, популарној лајни, видите другачије огласе од својих укућана и пријатеља. За разлику од, рецимо, ТВ програма где се свима сервира исто.
Прилагођавање огласа кориснику није само по себи проблематично, мада је по ЕУ прописима неопходно да се корисник са тим сложи. То, углавном, није проблем, корисници радо пристају на рекламе ако то значи да услугу не морају да плате и то је оно што се Мети највише свиђа. И не крију да им се свиђа, у свом саопштењу поводом увођења претплате јасно кажу да сматрају да су рекламе најбољи начин за финансирање друштвених медија и то овакве, навођене рекламе, које прецизно циљају кориснике.
Опасност од пребацивања података преко Атлантика је у томе што податке о грађанима, рецимо Француске или Шпаније, може да прикупи и америчка влада јер Мета мора да се повинује законима државе у којој је регистрована. Да се то заиста и дешавало први нам је дојавио Едвард Сноуден који од 2013. због тога живи у Русији. ЕУ државама се не свиђа да Америка боље познаје њихове грађане и да има могућност директног утицаја на јавно мњење.
Због тога је ЕУ у више наврата кажњавала Мету драконским казнама, највећа је била 1,3 милијарде евра прошле године уз обавезу да се пракса прикупљања и слања података преко океана обустави до октобра ове године, како би се пословање компаније ускладило са ГДПР (Генерал Дата Протецтион Регулатион или, грубо преведено, Закон о заштити података).
Одговор Мете могао би се сматрати инаџијским, али само на први поглед. Компанија је објавила да се корисницима у ЕУ понуди месечна претплата у висини од 9.99 евра, с тим да се тај износ увећава за три евра уколико се претплата плаћа преко Епл или Андроид продавница јер се мора покрити и њихова позамашна маржа. Дакле, ко би да се претплати мобилним телефоном платиће 13 уместо 10 евра месечно. Тај додатак је могуће избећи ако претплату од десет евра платите директно на Фејсбуку или Инстаграму и онда вам је налог активан на свим уређајима, па и на мобилном. Износ је, чини се, прилично велик за нешто што је до сада било бесплатно и рекло би се да је намера да претплатника буде што мање.
Оно што је револуционарно у овој вести је да, заправо, по први пут сазнајемо колико кошта услуга коју нам Мета пружа, десет евра по кориснику. На око три милијарде налога то би значило чист приход од 30 милијарди евра месечно, три пута више од маркетиншког прихода који је износио нешто мање од 120 милијарди долара у прошлој години, то јест безмало десет милијарди месечно. То нису једини приходи, али су далеко најзначајнији. Наравно, ако би се (теоретски) прешло на претплату број корисника би се десетковао па би цео бизнис модел изгледао другачије и знатно, знатно скромније.
То да знамо колико кошта “бесплатан ручак” веома је важно, као што је важно и да смо први пут добили прилику да одлучимо да ли ћемо да га прихватимо или сами платимо. До сада то није било могуће, односно плаћали смо нашим подацима. Остаје питање како можемо да будемо сигурни да се наши подаци не користе упркос плаћању претплате, како Мета раздваја премијум налоге од обичних? Ако то докажу на убедљив начин, можда се претплата и прими. Ајде у десет евра да неће.
Зоран Станојевић
Извор: Време
