Док је у разговору за The Atlantic причао о својим омиљеним одломцима из романа, амерички писац Стивен Кинг је дао идеју новинару Фаслеру.
„Можеш да питаш људе које су им омиљене уводне реченице, романа. (…) Волео бих да знам, на пример, која је омиљена уводна реченица Џонатана Франзена, предложио је Кинг.
Уводна реченица у литерарном делу има исти ефекат као и процењивање књиге по корицама: ако вас на први поглед не привуче, можда је боље да остане на полици за неког другог. То је прилика писца да се повеже са подсвесним умом читаоца, будећи у њему жељу да настави са читањем.
Ево само неколико примера.
„Много година касније, пред стројем за стрељање, пуковник Аурелијано Буендија сетиће се оног давног поподнева када га је отац повео да први пут види лед“. Габриел Гарсија Маркез, Сто година самоће.
„Данас је умрла мама. Или можда јуче. Не знам“. Алберт Ками, Странац.
„Јесен, и живот без смисла“. Милош Црњански, Дневник о Чарнојевићу.
„Следећег дана нико није умро“. Жозе Сарамаго, Смрт и њени хирови.
„Била су то најбоља времена, била су то најгора времена, било је то време мудрости, било је то време лудости, била је то епоха вере, била је то епоха неверице, било је то доба Светлости, било је то доба Таме, било је то пролеће пуно наде, била је то зима пуна очаја, имали смо све пре нас, имали смо ништа пред нама, сви смо ишли директно у Рај, сви смо ишли директно на другу страну“. Чарлс Дикенс, Прича о два града.
Франзен такође има импресиван спектар уводних реченица. Његов најпознатији роман, Корекције, почиње упечатљивом сликом: „Лудило јесењег хладног ваздушног фронта с прерије. Може да се осети: десиће се нешто грозно. Сунце ниско на небу, неважно светло, умирућа звезда. Налет за налетом нереда. Дрвеће немирно, температура пада, цела северна религија предмета нестаје“.
Који роман, према Франзену, има најбољу уводну реченицу?
Франзен сматра да најбоље „отварање“ има роман Процес Франца Кафке. Објављен постхумно 1925. године, Кафкин роман постао је једно од његових најпознатијих дела.
Франзен је сам превео уводну реченицу: „Неко мора да је оклеветао Јозефа К., јер иако није учинио никакво зло, једног јутра је био ухапшен“.
„Метод целог романа је овде сажет у неколико речи. Мислиш да ти се приказује прогон невиног човека, али ако пажљиво прочиташ наредно поглавље, видиш да Јозеф К. заправо чини разне лоше ствари у свом животу“, објашњава Франзен свој избор.
И док ни читалац ни сам Јосеф К. нису упознати са природом његовог наводног злочина, читалац је ухваћен у спиралу лоших одлука које воде ка његовој несрећној судбини.
Франзен је додатно појаснио значај прве реченице: „Ако се потом вратиш и поново прочиташ прву реченицу, постаје значајно то што је први импулс наратора (који је усклађен са перспективом Јозефа К.) да окриви неког другог“.
Иако остајемо у мраку у вези контекста суђења, Кафка користи своју уводну реченицу романа да читаоцу каже све што треба да зна.
Извор: Буро247
