Шестог децембра 2012. године ондашњи предсjедник Владе Републике Србије Ивица Дачић донио је одлуку о успостављању државне границе према својој јужној покрајини. Ову одлуку је одрадио уз благослов и допуштење ондашњег првог потпредсједника Владе Александра Вучића. На тај начин је Београд омогућио долазак граничне полиције и царине из Приштине на административне прелазе Јариње и Брњак. Више од пет дана су Срби даноноћно спречавали да се ова одлука спроведе док нису попустили под притиском српске жандармерије.
Ипак, то није све. Током 2016. године Александар Вучић је потписао споразум о реципроцитету са предсједником сепаратистичке владе Исом Мустафом. Тим споразумом Београд се обавезао да омогући сепаратистичкој влади у Приштини да примијени исте мјере према возилима из Србије какве Београд предузима према онима са Косова и Метохије. Такође, истим споразумом Александар Вучић се сложио да српске регистарске таблице са ознакама КМ, ПР, ПЕ, ГЛ више не могу да функционишу у јужној српској покрајини.
Овај споразум жестоко погађа прије свега Србе на сјеверу Косова који ће морати српске регистарске таблице да замијене са сепаратистичким. А да би их замијенили морају да имају личну карту самопроглашене републике Косово. Да би могли да добију личну карту они морају да прихвате закон о држављанству самопроглашене републике Косово и да тек онда добију остала документа као што су лична карта, возачка и саобраћајна дозвола.
До данас, иако је прошло 13 година од самопроглашењa републике Косово, више од 60% Срба на сјеверу Косова и Метохије нема косовско држављанство. Споразумом о реципроцитету Александар Вучић је приморао Србе да постану грађани још увијек од стране Београда непризнате државе Косово. Овај споразум о реципроцитету је донесен нетранспарентно и о њему се до данас ништа није знало. По уобичајеној процедури издаја се најбоље обавља у мраку. Да ли је то у оквиру оних 5-0 или не, остаје нејасно.
На конференцији за штампу предсједник Србије ниједном реченицом не каже да овај споразум није потписао 2016. године са Исом Мустафом. У преводу, он мисли да ако сепаратисти из Приштине нису формирали ЗСО нема разлога ни да он примјењује овај споразум. То му је једини аргумент поводом овог антидржавног и антиуставног документа који је лично он потписао. Иначе, на самој конференцији за штампу грађани Србије и Срби са КиМ имали су прилику да виде како предсједник Србије цвили, цмиздри, зампомаже, кука, изговара жалопојке, али нису чули ниједан предлог шта поводом регистарских таблица Александар Вучић мисли да предузме изузев што је послао Србе да на Јарињу и Брњаку гутају сузавац бачен од стране РОСУ полиције.
За РОСУ полицију каже да он има договор са Бриселом и Приштином да она не иде на сјевер КиМ. На несрећу Срба, предсједника су опет преварили. РОСУ полиција је и те како присутна на сјеверу КиМ што су Срби више пута имали прилике да осјете на својој грбачи. До доласка Александра Вучића на власт и споменутог Ивице Дачића пуних 13 година РОСУ полиција није смјела ни да помисли да дође на сјевер КиМ. Предајући српску полицију и цивилну заштиту сепаратистима овај владјући двојац је ослабио одбрану Срба па се РОСУ полиција слободно шета сјевером КиМ. Нажалост, некадашња српска полиција није више у служби заштите Срба него у режиму самопроглашене републике Косово која их и плаћа.
Поставља се питање да ли Александар Вучић може да спријечи споразум о реципроцитету са Приштином? Може, ако дјелује снажно и енергично а не као до сада да цвили и цмиздри. Никакав савјет за националну безбједност ту не може да помогне, као ни повећана борбена готовост која се одвија тако да војска и полиција иде у туристичку шетњу између Рашке и Краљева. За почетак морао би да поништи споразум о реципроцитету, па да у том политичком сучељавању примијени широку лепезу мјера против сепратистичког режима из Приштине који у таквом сучељавању, не војном, гарантовано губи. Међутим, он је човјек мира и стабилности на Балкану и изузев кукњаве он ништа од свега овога у политичкој борби против Приштине не смије да примијени као што ни до сада није примјењивао.
Цинично дјелује запомагање Горана Ракића, министра у влади самопроглашене републике Косово, који тражи помоћ од Александра Вучића. Умјесто да „Српска листа“ напусти институције самопроглашене републике Косово, владу и скупштину, они учешћем у овим институцијама подржавају и одлуку самопроглашене републике Косово и активности РОСУ полиције према својим сународницима на сјеверу КиМ која туче мирне грађане на протестима и баца сузавац. „Српска“, или боље рећи квислиншка листа се припрема за локалне сепаратистичке изборе који треба да се одрже у јужној српској покрајини.
Добри познаваоци прилика на КиМ кажу да је поводом споразума о реципроцитету са регистарским таблицама већ све договорено током доласка Ангеле Меркел. Због грађана Србије Александар Вучић ће помало да цвили и цмиздри, помало да хистерише, али ће споразум у цјелости да примијени. Као награду, кажу да је од европарламентараца поводом предстојећих избора у Србији добио прилику да одржи још једне лажне и нерегуларне изборе за још један мандат. Већ виђено. Ред издаје Косова, ред литијума, то је цијена новог мандата предсједника Србије.
Како Европска унија међу српском опозицијом не може да нађе никог ко би признао самопроглашену републику Косово, без обзира на све мане због слободе медија, људских права, владавине закона, правне државе, Александар Вучић је ипак Бриселу још понајбољи. Такву флексибилност, такву кооперативност до нивоа издаје међу српским политичарима у Србији нема нико осим Александра Вучића. Споразум о реципроцитету са регистарским таблицама само је увертира предстојећег договора о нормализацији односа Београда и Приштине.
Као радили, тако нам Бог помогао.
Извор: Нова српска политичка мисао
