Na pitanje da li žali zbog toga što nije ubedio građane u neophodnost penzione reforme, predsednik Emanuel Makron je odgovorio u stilu Edit Pjaf: „Ne, ne žalim ni za čim“, dok gori nagomilano smeće, a Parižani u blizini pijuckaju vino
Svaka francuska revolucija, bilo uspešna, bilo neuspešna, od one 1789. do one 1968, je ovekovečena na nekoj slici ili fotografiji. „Sloboda predvodi narod“, „Napoleon prelazi Alpe“, „Marijana ’68“, i sada „Pariz gori, a Francuzi pijuckaju vino.“ Na snimku vidimo Parižane kako najnormalnije sede za stolovima u bašti bistroa dok na raskrsnici pored njih iz lomače kulja gust, crni dim i pokoja eksplozija. Ne gore barikade na snimku, a ni Jelisejska palata niti Bastilja ni kakva druga zgrada državnog tela. Gori smeće koje se nagomilalo u višemilionskom gradu budući da đubretari štrajkuju već skoro mesec dana. Procenjuje se da je čak 10.000 tona smeća začepilo i zasmrdelo Parizom, a ni izbijanje neke epidemije nije nemoguće.
CINIZAM, LUCIFER, RULJA, PENDREČENJE
Plamen je buktao i na vratima gradske većnice Bordoa. Klasicističke statuaea u nišama oko vrata su bile obasjane buktinjom, što je celom prizoru davalo izgled ulaza u Danteov „Pakao.“ Ulogu demona koji muče grešnike je preuzela žandarmerija, koja je u svojim teškim oklopima pendrecima udarala po ljudima ne pitajući ni da li su demonstranti ili su samo turisti, niti utvrđujući da li demonstriraju mirno ili nasilno. Preterano policijsko nasilje i upotrebu suzavca, šok-bombi, i pendreka je osudila i organizacija „Amnesti internešnel“, kao i nezakonita privođenja. Čak se oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova Islamske republike Iran i osudilo kršenja ljudskih prava i nasilje. Cinizam zasluženo likuje.
Uloga nečastivog je na ulicama pripala predsedniku Emanuelu Makronu. Na plakatima, maskama, lutkama sa njegovim likom su dodati rogovi i rep. Jupiter je postao Lucifer. Ali ga to nije sprečilo da se u svom prvom pojavljivanju u medijima prošle srede ne ophodi i dalje prepotentno prema onima koji ne shvataju njegovu reformu. Ona nije luksuz, ona nije hir, ona je neophodnost čiji su uzrok ekonomske činjenice, pa ne uživa on u njihovom sprovođenju, ponavljao je ovaj političar.
Na pitanje da li žali zbog toga što nije ubedio građane u neophodnost ove reforme, odgovorio je u stilu Edit Pjaf: „Ne, ne žalim ni za čim.“ One koji demonstriraju je nazvao ruljom, i napravio distinkciju u odnosu na građane koji se u demokratiji izjašnjavaju kroz svoje predstavnike u parlamentu. Na prigovor da predstavnici nisu imali šansu da se izjasne o reformi, odgovorio je da posredno jesu kada su poklonili poverenje njegovoj premijerki Elizabet Born. U svakom slučaju, vlast neće popustiti nasilnicima na ulici.
OD OSUDE DO PODRŠKE
Trenutno u Makrona ima poverenje svega 24 odsto građana, ako je suditi po anketama, što je najmanja popularnost još od ustanka „Žutih prsluka“ 2018. Njegova omraženost i otuđenost pogoduje dezinformacijama. U desetom minutu intervjua je Makron rešio da skine svoj ručni sat. Na društvenim mrežama se proširila lažna vest da je to uradio jer je shvatio da priča o ekonomskim neophodnostima noseći sat vrednosti od 80.000 evra. Zapravo je nosio sat vrednosti od 2.500 evra, a Jelisejska palata je saopštila da je to uradio jer je shvatio da dok gestikulira rukama, sat čuka o sto i time pravi buku. No, istina nije bitna u odnosu na priču koja se uklapa i deluje istinito u francuskoj političkoj drami.
Penziona reforma više zapravo nije fokus narodnog besa. Na ulice su studenti i srednjoškolci izašli besni zbog despotskog ophođenja predsednika i anti-demokratske upotrebe člana 49.3 koji vladi daje moć da bez glasanja u Skupštini usvaja zakone. Iako su druge evropske zemlje inicijalno prebacivale Francuzima što se bune zbog podizanja najniže dobi za odlazak u penziju, sada su se simpatije preokrenule. Kada je detalj 49.3 francuskog ustavnog prava postao opšte znanje, izazvao je zapanjenost u Evropi. Kada su se pojavili snimci policijskog nasilja, krenula je i kritika. Najglasniji tihi prekor je otkazivanje posete britanskog kralja Čarlsa III. To je trebalo da bude njegov prvi put u inostranstvo, kojim bi Britanija dala do znanja da želi da obnovi savez narušen Bregzitom. Sledeća velika bruka, ako je politički doživi, će biti olimpijske igre dogodine. Sve i da protesti sada minu, sindikati i levica će ih obnoviti za godinu dana kako bi obrukali Makrona i upropastili spektakl koji je poznat po sve većim budžetima koje uzima iz gradova i zemalja gde se održava. Za sada se procenjuje da će Francusku igre koštati tri milijarde evra.
Postavlja se i filozofsko pitanje – ako države nemoćno prate svoj ekonomski kismet, čemu politika, čemu političari, čemu parlament? Nisu li dovoljni žreci sa škola ekonomije i biznisa koji kismet znaju i proriču? Da neko mora da izgubi u preraspodeli bogatstva, to je jasno, ali zašto baš radnici? Odluka o tome ko gubi a ko dobija se vodi na bojnom polju politike, a političari poput Makrona već 40 godina demontiraju evropsku socijaldemokratiju i preraspodelu preusmeravaju u korist privatnih kompanija. U svom govoru, Makron je spomenuo mogućnost da ubuduće radnicima sleduje procenat u profitu preduzeća za koje rade, ali samo kao teoretsku mogućnost, nije se obavezao da će i sprovesti tu zamisao u delo. Postoji još jedna nada, a to je Ustavni savet republike. On bi mogao da oceni reformu kao neustavnu i vrati je parlamentu na razmatranje. Premijerka Born je obećala da više neće pribegavati meri 49.3, sem u predlozima zakona vezanim za budžetska pitanja. Što, u neoliberalnim režimima, može biti i sve i ništa.
EU BESNA NA NEMAČKU
Da dogovori mogu biti sve i ništa, svedoči i situacija u kojoj se našla Nemačka. Već godinama se Evropska unija, u vidu njenog parlamenta, komisije, i zemalja članica, dogovara da zabrani proizvodnju vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Dogovor je postignut načelno prošle godine, kada su u Savetu ministara saobraćaja dogovorena takva zabrana do 2035. Dogovorena, ali ne i izglasana. Sada, kada je trebalo doneti zakon na nivou EU, nemački ministar Folker Vising, liberal, je promenio glas i krenuo da traži da se dozvoli izuzetak za motore koji koriste tzv. elektrogoriva.
E-goriva su teoretska goriva buduće tehnologije koja će se sintetisati u postrojenjima koja uzimaju ugljen-dioksid iz vazduha, i prave dizel gorivo spajajući ugljenik sa vodonikom. Tako su ta goriva klimatski neutralna, jer emituju samo ugljenik koji su već uzela iz vazduha. No, čemu ta istovremeno skupa a već prevaziđena tehnologija? Tranzicija na električna vozila je uveliko u toku. Radi se o tome da ne postoji način da se molekul e-dizela razazna od molekula običnog dizela. Motor na sagorevanje sagoreva svejedno, čime se otvara prostor za prevare i nastavak korišćenja dizela i benzina.
Ministar Vising je ne samo tražio da se izmeni dogovor, već je krenuo i da ubeđuje ostale zemlje članice da su se o tom izuzetku dogovorili letos. I EU i druge zemlje članice su pobesnele na Nemačku jer pored toga što krše dogovor, pokušavaju da slude ostalih 26 pregovarača. No, liberal Vising nije genije poput Hičkoka i ova e-verzija „Plinske svetlosti“ neće zasijati. Samo je uspeo da upropasti imidž Nemačke pod kancelarom Šolcom. Zbog čega?
U Nemačkoj liberalnu FDP partiju često zovu „Lobi-partija“, zbog njihove bliskosti sa privatnim firmama poput Poršea. Prošlog leta je otkrivena prepiska SMS porukama šefa liberala i ministra finansija Nemačke, Kristijana Lindnera sa direktorom Poršea Oliverom Blumeom, u kojoj je Lindner tražio argumente za e-gorivno izuzeće u toku pregovora u Briselu. Ranije, kada se sklapala „Semafor“ koalicija jeseni 2021, Blume je Lindneru rekao da je Poršeu vrlo stalo da upotreba e-goriva uđe u koalicioni sporazum, što je ovaj, kao dobar lobista i uspeo. Istovremeno, liberali mogu da se predstave kao partija vozača i libertarijanaca koji ne podležu pravilima i tako opstanu na ivici cenzusa.
Liberali potkopavaju i koaliciju u Nemačkoj. Prošle nedelje je procureo nacrt predlog zakona o grejanju, kojim bi se zabranila ugradnja grejnih postrojenja na gas i fosilna goriva. I to u tabloidu „Bild.“ Za taj zakon je nadležan ministar privrede iz Zelenih, Robert Habek, koji je u javnom nastupu prošle nedelje jasno prokazao liberalne partnere u koaliciji kao one koji blokiraju progres i podrivaju poverenje u kabinetu. Na to mu je uzvratio zamenik predsednika liberala Volfgang Kubicki, koji je uporedio Habeka sa Putinom jer „obojica veruju da država, firer, izabranik, bolje zna nego građani šta je dobro za njih.“ Upotreba reči „firer“ u savremenom nemačkom ne može biti slučajna, već proračunata. Kancelar Šolc je svojom pasivnošću doprineo širenju ovog razdora i zato je zakazao samit „Semafora“ u nedelju. Zeleni su besni jer liberali uništavaju njihove planove za energetsku transformaciju. Pitanje je još koliko vremena koalicija ima pre nego što ideološka provalija između Zelenih i liberala ne proguta Šolcovu vladu. Zbog trvenja unutar vladajuće „Semafor“ koalicije i povlađivanja liberalima se žrtvuje tehnološka budućnost Evrope i klimatska budućnost planete.
Izvor: Mirko Dautović/novimagazin.rs
