Пише: Редакција
Док гледа како се Јаков Милатовић слика са Ђукановићевим предсједницима Уставног суда, сваки просјечан и поштен становник Црне Горе засигурно се мора осјетити увријеђеним. Ријеч „продао“ у овом контексту је врло прецизна јер се прелазак у табор организованог криминала никада не ради за џабе. Неко нам је предсједника исплатио, а у малој Црној Гори – није тешко погодити о коме се ради.
Јер блокирати данима и мјесецима.., и то веома кочоперно и упорно, сваки потез власти који иде у правцу чишћења 30. година запушених Аугијевих штала ДПС режима – може само чинити неко, ко је на концу и сам постао важан шраф тог режима. С обзиром да Милатовић већ мјесецима брани ДПС поредак на сваком мјесту и у свакој прилици, он то данас несумњиво јесте.
Појава Јакова Милатовића у том контексту у црногорској политици заиста је трагична. Обично се каже – „од трња до звијезда“. Нажалост, у предсједниковом случају то је било обрнуто – од звијезда право до блата и муља. Његов метеорски успјех и повољан стицај околности који га је лансирао у висине црногорске политике очито ће се завршити у најдубљем бездану. Показало се да се ради о бесловесној индивидуи која не разумије ни политику ни Црну Гору, нити познаје њен народ.
То све предсједника, међутим, ни за милиметар не оправдава.
У историји бешчашћа Црне Горе име Јакова Милатовића биће нажалост уписано срамним словима. Јер прећи отворено на страну организованог криминала и то са позиције предсједника без имало историјске свијести и одговорности – прекршај је за који се пред судом историје не добија црвени картон већ доживотна суспензија.
Данте Алигијери није случајно посебан круг пакла одредио за издајнике свога народа и отаџбине. А покушати предати свој народ на милост и немилост организованом криминалу који се за генерације Црногораца показао погубнијим од било које стране инвазије, шта је друго до тешка издаја. Нажалост, Црна Гора ће после Милатовића ликове попут Драга Ђуровића и Дарка Пајовића потпуно заборавити…
На почетку овог слова, казано је да се поштени грађани Црне Горе сигурно осјећају увријеђеним. И то је такође врло прецизно речено. Сликајући се са предсједницима Уставног суда, који су ту дошли у служби Ђукановића, Милатовић се дословце руга црногорским грађанима које очито држи за будале тупога погледа, које су брзо заборавиле како се радило и дијелила правда у Ђукановићевом режиму. Предсједник, дакле, вријеђа интелигенцију оних људи који су га изгласали, а то није лијепо. Исувише јефтино посматра своје гласаче – а то се тако лако не заборавља.
