– Политика се претвара у комедију да не кажем порнографију. Примећујеш ли да имамо више политичко-партијских сајтова него сајтова за одрасле.
– Политичаре не вриједи упоређивати ни са чим. Неосјетљиви су на то. Полтичаре треба разоткривати.
– Како? Сви смо свјесни политичких пребјега, двоструких играча, политичких проституисања. Видимо старе лисце који узимају обличја новајлија. Новајлије и дупљаци замагљују политичку сцену. Лансирају лажне програме и пароле, о фингираним савезима њиховим да не причам.
– Ствари су много једноставније него ти се чине.
– Ако је тако поброј ми бар пет политичких странака које су опстале под истим именима а да се нијесу поцијепале, окренуле ћурак наопако или кривотвориле своја зацртана начела.
– На политичке странке и идеологије треба гледати ноншалантно. Лакше их је разумјети и оцијенити мимо њихових имена, програма, филозофских расправа и социолошких објашњења. Приступи им простим питањем и све ће ти бити јасно.
– Којим питањем?
– Што припадник одређене политике уноси у политику као свој допринос, а што из политике износи као лични добитак?
– Питање је добро али је одговор загуљен.
– Није. Улог у политику је најчешће гола гузица. Добитак од политике је ситуирана гузица. То су два основна принципа који доминирају црногорском политичком сценом. Када се ова прва, из пристојности је назовимо нудистичком политиком, домогне било каквог значајнијег утицаја у друштву њено дјеловање се брзопотезно претапа у политику почашћене, поласкане и за фотељу приковане гузице.
– Демократија нас учи да то нијесу фотеље за гузице већ радна мјеста створена у интересу народа. Са тих радних мјеста се води брига о држави.
– На правим радним мјестима се ради. Запослени се придржавају кодекса понашања, облачења, етичких принципа. Подносе рачуне. Ми се суочавамо са преобученим нудистима.
– Мислиш лажним нудистима.
– Не лажним, већ дојучерашњим нудистима. Ако ти је лакше ради се о гологузанима и по питању мозга и по питању тијела. Политика им је омогућила да се безбједно и без срама окрену новом језику, новом облачењу, успостављању нових, научних веза с природом, емотивних веза с националним историјама и патриотских веза с државом. Ти дојучерашњи нудисти брзо су се адаптирали на нову гардеробу, на шупље фразе и празнословље. Предајли су се тајним ужитцима и јавним промоцијама, без обзира што нијесу способни разликовати стварно уживање од имитације уживања, нити јавне наступе од јавне бруке.
– Мени их је мучно гледати било да су голи или обучени.
– Када си их видио у истој одјевној комбинацији. Никад. Чим уђу у политику крену с преоблачењима. При првој политичкој промјени душебрижници државе се преоблаче у незадовољнике државом и обрнуто. Док дијеле поље богате и сочне испаше нападачи на државу и бранитељи државе убјеђују нас наивне да у наше име и за нашу слободу.
– Све то раде из голог интереса.
– Наравно.
– Види ли то овај народ.
– Народ је ионако слабовид. Бистар поглед на политику народу је упропастио смоквин лист.
– Какве везе има смоквин лист.
– Смоквин лист ти је прва гардероба у људској историји. Носили су је Адам и Ева. Смоквин лист им је служио да спознају знање и сакрију голотињу. Истовремено им је служио и као параван и као огледало. Од тада до данас смоквин лист представља метафору за све непријатности које се покушавају сакрити од бистро погледа јавности.
– Ако је тако онда се ми можемо прогласити земљом смокава. Чак и када би се свака воћка код нас претворила у смокву питање је да ли би било довољно листова да се покрију све голотиње, непочинства и преваре наших политичара.
– Добро размишљаш. Смоквин лист је најважнија покривалица наших политичара. Код нас је смоквин лист одличан у комбинацији са патриотизмом, са државним датумима, са химном и заставом, са обесправљеним народом. Смоквин лист одлично иде и уз чашу воде. Боље рећи чаша воде иде уз смоквин лист. Чаша воде обезбеђује ону неопходну паузу у којој ће се политичар припремити и освјеженог грла отпочети свој говор и своје скривање иза смоквиног листа. Видиш да су ствари у суштини једноставне.
– Превише је ту алегорија.
– Зашто. Ако се ловоров лист као алегорија за славу из доба антике преселио међу кулинарске специјалитете у садашњем времену, зашто на исти начин не би посматрали и смоквин лист који је од покривача праисторијске голотиње еволуирао у ефикасно средство за камуфлирање наших политика. На нама је да полтику смоквиног листа оголи о без много филозофирања.
– Хоћеш да кажеш како наши политичари користе смоквин лист као параван за своје крађе и своја недјела.
– И за своја незнања и за своје неспособности. Наши политичари смоквиним листом прекривају своје препуне плакаре, будоаре, несесере, џепове, сефове, банковне рачуне. Смоквин лист им служи не само да прикрију ону почетну голотињу с којом су закорачили у политику већ и да их ослободи свих каснијих неугодности, да им избрише оно негативно и компромитујуће што их у каријери прати. Смоквином листу је тешко доскочити. Црна Гора је донијела закон по коме су функционери обавезни да пријављујју имовину прије ступања на дужност, током обављања дужности и по окончању државних дужности. Чим је тај закон ступио на снагу државни функционери су своју дјецу, своје претке, пријатеље, кумове, комшије, адвокате с егзотичних острва претворили у своје смоквине листове. Смоквин лист је почео да се појављује у толико варијетета да га је тешко уочити, камоли елиминисати. Ни једна верзија смоквиног листа нити је превазиђена, нити одбачена.
– Тврдиш да су наша застава, грб, химна и државни празници уствари смоквини листови.
– Не само да су они смоквини листови, већ исту улогу имају и тамо неки непријатељи које стекнемо кад год нам затребају. Осим државних симбола за одржавање смоквиног листа успјешним су се показали историјски календари, културне баштине, књиге спискова савезника и издајника. Некада смо високе политичаре дочекивали с хлебом и сољу, сада им обезбјеђујемо смоквин лист и чашу воду. Уз смоквин лист се и чаша жучи испија као да је чаша воде. Зато смоквин лист и чашу воде треба препознати као обиљежје и заштитни знак црногорске политике. На једној од наших, државних, протоколарних застава требало би да стоји смоквин лист и чаша воде.
– Много ти је компликована теорија.
– Појаснићу ти је на практичном примјеру. Врховном политичару је приграбит нови милион еура, исто што и попит чашу воде.
– То сви знамо. Но реци ти мени када ће њему та силна вода присјести. Када ће се загрцнути од толиких чаша воде.
– Никада јер му је смоквин лист увијек при руци.
– Тај ће ти примјер патриоте тешко прихватити. Све што мирише на религију патриоте поистовјећују с фашизмом. Чим споменеш Бога, Библију, Адама и Еву, смоквин лист из еденског врта то је више него довољан разлог да те патриоте прогласе клерофашистом.
(Фото:I N4S)
– Мислиш да нијесам свјестан чињенице да се смоквин лист претворио у заштитника наше државе. Зато сам ти говорио о неопходности усвајања нове заставе. Наша држава је захваљујући улози смоквиног листа постала робиња патриотизма, патриотизам нам је постао чистач илити хигијеничар културе, култура нам се претворила у блендер за мултикултурализам а мултикултурализам је постао најобичнија чаша воде која се пије у свакој прилици, чак и када нијеси жедан.
– И за ту чашу воде ће те напасти борци за државу. Оптужићете да грађанском друштву подмећеш смртоносну чашу воде и трујеш мултиетнички склад. Када би говорио мало увијеније, рецимо о сувој смокви и чаши воде можда би избјегао жешће нападе.
– Видим лијепо да сам ти узалуд објашњавао. Само политички аналфабета може да помијеша смоквин лист са сувом смоквом.
– Хоћеш рећи да ми је због суве смокве ближа политика пуне гузице.
– Схвати то како год хоћеш.
Ранко Рајковић
