Ево да се јавим благовремено. Да не буде патријархална кукњава пост-фестум: зашто наша дјеца у Црној Гори славе тамо некакву Ноћ вјештица?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Од свих смијурија које нам је донијело уклапање у европске стандарде ово ми је највећа. Једина већа од ове је она што никако да се уклопимо у неки њихов продуктиван стандард, у нешто што је стварно тамо на Западу добро и напредно, него прво да се обучемо у машкаре овог аветињског фестивала, па дако добијемо онда коју инвестицију.
Наравно,ако преживимо Ноћ вјештица. Све више ми личило управо на главног лика истоименог хорора, кога убијају свим могућим средствима, а он, сиромах, опет оживљава и враћа се све луђи.
У посљедњем издању Halloween-a, убацили су га у машину за мљевење меса, и не би требало да излази више међу живе. Што значи да Џеми Ли Kертис може мирне душе у пензију. Ако има икакве логике у овој мојој аналогији, требало би да то буде знак да и ми добијемо мир од стране извозника западно-европских фетиша и да нам се скину са врата са својим маскенбалима. Имамо ми наше задушнице и дане мртвих, у којима се тачно зна „ко жив – ко мртав“. Е па нека нас живе пусте да живимо, онако како ми знамо и како су нам пеци предали, и како смо дужни своје потомке да васпитамо
Још је Његош рекао да „нема вјештица“ и посумњао да сваки пут кад се оне појаве по Црној Гори у питању је нека окупаторска подвала.

