Пише: Милош Миљковић
Када се сагледа шира слика и саслушају ужа стручна мишљења, враћање обавезног служења војног рока најмање зависи од војске. Оружана сила државе Србије требало би да буде спремна за много комплексније задатке и изазове од мирнодопског организовања смештаја, хране, опреме и обуке регрута. Одговор, дакле, треба тражити код оних који гледају у политички ветроказ и термометар.
Са друге стране, министар одбране Братислав Гашић изјавио је да је, према истраживању Истраживачког центра за одбрану и безбедност, 74 одсто грађана Србије за увођење обавезног војног рока.
“Од тога се чак 75 одсто женских испитаника и 77 одсто мушких изјаснило за увођење редовног војног рока”, казао је Гашић.
У предлогу буџета за 2026. годину издвојена су значајна средства намењена за враћање служења војске, и то за наредне три године. То нам само по себи не говори ништа, јер су средства за пријем регрута била опредељена и за 2025. годину.
Гашић је рекао да су у буџету за 2026. годину предвиђена средства да се инфраструктура Војске Србије врати у стање које је задовољавајуће за пријем регрута за обавезно служење војног рока.
“То је огроман посао. Са оваквим буџетом Војска Србије иде ка томе да буде оно што и треба да буде, а то је институција у коју грађани имају највише поверења”, истакао је Гашић.
Министар одбране казао је и да би оптимално решење било да се служи војни рок од 75 дана.
Враћање обавезног служења војног рока у време опште глобалне нестабилности више није питање ни традиције, нити политичког маркетинга. На основу предлога измена Закона о војсци, којим се помера старосна граница за пријем професионалних војника, а уговор за стално се гарантује после три године, можемо да претпоставимо да је бројно стање далеко од задовољавајућег.
Проблем не представља само мањак професионалног састава, већ и мањак обученог резервног састава. Од када је 2011. године суспендовано обавезно служење војног рока, смениле су се генерације и генерације оних који нису прошли ни најосновнију војничку припрему.
Свако људско биће које нема озбиљнијих психичких проблема нада се да војно оруђе и оружје никада неће морати да буде употребљено. Историја света која је историја ратовања, као и садашњи тренутак, не нуде претерано оптимизма за поменуто гледиште. Неозбиљно би било за озбиљну државу да се прави да не осећа мирис барутних испарења и гарежи, који се по свету шири са ратишта у Украјини и на Блиском истоку.
Јер још од времена Хладног рата Европа, тачније водеће земље Европске уније, никада се нису овако наоружавале. А има и зашто. Доналд Трамп дошао је на чело Сједињених Америчких Држава и склонио «безбедносни кишобран» који је деценијама стајао изнад Европе. Трамп је, у свом маниру трговца по рођењу, јасно поручио «ако не платите, нећемо вас штитити».
А није могао да одабере неповољнији тренутак да им то саопшти. У време кад се у ЕУ на Русију гледа као на агресора и могућу претњу по мир читаве Европе, државе Старог континента одлучиле су да саме морају да се спреме и опреме. Схватиле су да «велики брат» преко океана не долази да их спаси. Не само да се водећа нуклеарна сила Европе – Француска, од почетка године додатно наоружава, уз огромна средства опредељена за војску, већ ће у поменутој земљи бити уведено и «ограничено» служење војног рока, а све због страха од потенцијално надолазећег великог глобалног сукоба.
Док је донедавно немачка војска сматрана за снагу која у сопственој држави постоји тек «реда ради», издвајања за војску сада су таква да ће поменута земља, уколико се планови остваре, постати водећа војна сила у Европи. Служење војске у Немачкој остаће на добровољној бази. Међутим, регистрација и пролажење лекарског прегледа биће обавезни за све младиће старије од 18 година. У нашим крајевима, то се зове «регрутација».
Сличним путем наумиле су или су већ кренуле још неке европске државе, попут Холандије, Румуније, Шведске…
И не само да поједине земље ЕУ враћају неку врсту обавезне војне евиденције или војног рока, него је ЕУ недавно свој буџет усмерила ка војној индустрији, у коју ће до 2030. уложити 800 милијарди евра.
Обрнути редослед
Војни аналитичар Александар Радић каже за НИН да предмет анализе увођења обавезног војног рока треба да буде период од 2017. године до данас, јер је председник Александар Вучић још поменуте године рекао да мора да се иде на обнову служења војног рока. Према његовим речима, прво се почиње од идеје која се детаљно проучи, види се зашто је служење војске потребно, колико је људи потребно и како ће се спроводити обука, потом се размишља о инфраструктури, па када се «преломи» – онда се саопшти.
“Е, код нас је редослед био мало другачији. Прво смо ми сазнали да треба да се служи војска. Онда је лопта пребачена војсци да то образложи и то су урадили врло неспретно, јер у принципу војни врх се бави само стварањем слике о томе да су послушни. Извршиоци су политичких одлука и шта се њих то тиче», наводи Радић.
Наш саговорник оцењује да је тема битна јер је потреба за обнову служења војног рока заправо производ пропасти система професионалног модела попуне. Радић појашњава да је Војска Србије остала у раскораку између потребе за подмлађивањем резервног састава и чињенице да заправо никада није прешла на модел који би био прилагођен професионалцима – број професионалаца је далеко мањи него што је потребно за попуну јединица.
“Нити имамо довољно професионалаца за попуну такве формације, нити можемо да подмладимо резерву са онима који су добровољци и то ствара потребу за служењем војног рока. Та потреба одавно је тема која виси у ваздуху. Ни војска, ни политика, нико се није потрудио да образложи зашто је то потребно. Да на неки здраворазумски начин покушају јавном мњењу објаснити зашто се то тако намерава учинити. Многи детаљи недостају”, скреће пажњу Радић.
Он подсећа да је председник Србије Александар Вучић рекао прошле године да је Влада донела потребне одлуке и додаје да се о тим одлукама још ништа не зна, те да нису уследиле правне припреме. Радић мисли да је кључни проблем настао са масовним бунтом против људи на власти. Наш саговорник сматра да су однос политике и војске, потом неприпремљеност и незрелост идеје, одговорни за више година одлагања враћања војног рока.
“Мислим да им је важан подстицај била чињеница да су Хрвати у међувремену одлучили да обнове служење војног рока и најавили да ће то да ураде брже и пре. Ту се негде може тражити динамика зашто је септембра прошле године Влада Србије донела потребне одлуке о којима ништа не знамо, јер су очигледно поверљиве. Али, од тада до сад се одлаже формални корак, а то је измена и допуна закона који регулише војну обавезу – потребан је заправо само један једини члан. Као што је суспендовано служење обавезног војног рока једним чланом, тако се сада враћа једним чланом назад, јер ми правни апарат имамо – имамо закон који регулише ту материју», предочава Радић.
Он напомиње да је потребно и једно ново законско решење за служење војног рока без оружја, јер се приговор савести у прошлости решавао цивилним служењем, али се то показало као средство за масовно заобилажење обавезе.
Према Радићевој оцени, застој је настао због унутрашње политичке поделе, јер је неприхватљиво и ризично за власт да сада позове младу генерацију рођену 2006. године у војску – а то су учесници протеста.
“Војска је окренута строго служби председнику Републике. Слике председника Републике су по канцеларијама. Врло снажан је безбедносни притисак на људе у војсци. И у таквој клими позвати младе, бунтовне људе у униформу и тражити од њих да буду дисциплиновани, мислим да је неочекиван и неприхватљив развој прилика и да ће, заправо, стварни почетак служења војног рока бити одложен до решавања унутрашње кризе, односно поделе српског друштва», мишљења је Радић.
Реална потреба
На питање да ли би евентуално ново одлагање повратка служења војске имало везе са будућим изборима, наш саговорник одговара да су избори сада мање битни. Радић наводи да му је као заинтересованом лицу било иритантно што су код нас у медијима који су антивладини увек везивали идеју о служењу војног рока за изборе. Он додаје да уопште није популарно да се каже «људи, то је проблем, нама треба обавезно служење војног рока, ми другачије не можемо развити ратну војску – и тачка».
“Ми немамо неки другачији модел попуне. Ако желите да имате батаљоне у рату, ви морате да имате резервисте, а ти резервисти морају да прођу кроз оспособљавање, кроз обавезно служење војног рока. Не постоји друго решење. Али у нашем подељеном друштву имате оне који ће априори да следе – шта је рекла партија, то је њихово мишљење, па шта год да је у питању. С друге стране, они који имају негативан став према таквим властима, таквом односу, одлазе у други екстрем и нису спремни да разговарају о неким темама. Некако је популарно годинама уназад било да, ако се појавите у медијима и причате о служењу војног рока, везујете то за изборе», запажа Радић.
Он предочава да је постојала, како каже, «празна фраза», која је била омиљена, да је служење војног рока бацање теме као «коске» пред изборе, пред ове или оне догађаје, да се скреће пажња… Радић поручује да то није тачно и да све време виси у ваздуху идеја да се уведе обавезно служење војног рока.
Саговорник НИН-а закључује да повратак служења војног рока није проблем војске, јер ће она извршити наређења – прихватиће регруте онако како зна и уме и спровешће неку обуку са њима, али да је то сада проблем дневне политике. Радић зато оцењује да ће дефинитиван датум позивања на служење војног рока зависити од унутрашње-политичких збивања.
Игор Новаковић, виши сарадник Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАК фонд), каже за НИН да не мисли да је основни проблем за увођење војног рока политичке природе, те да једино може бити уколико се на ту меру гледа као на непопуларну, па да у том контексту постоји препрека због избора – да ће то да узрокује губитак одређеног броја гласача. Наш саговорник сматра да је основни проблем пре свега материјалне и техничке природе.
“Када кажем материјалне, увођење војног рока, ма колико кратког, изискује сигурно одређена материјална средства, то је прва ствар. Војни рок, ако се добро сећам, укинут је односно суспендован 2011. године. Од тада су касарне у којима су се одвијале обуке – неке затворене, а неке више нису у тој функцији. Дакле, ви морате да припремите терен, инфраструктуру и техничка средства како бисте могли ту обуку да спроводите. А богме и да припремите официре за то», објашњава Новаковић.
Он указује да је потребан одређени део официрског кадра да се бави одлуком, те да је то један сложен процес, јер је Србија у једном моменту прешла на малтене потпуно професионалну војску. Новаковић подсећа да су се обуке које су се одвијале за оне људе који нису професионални војници биле у много мањем обиму, у оквиру добровољног служења војног рока.
Извор: НИН
