Понедељак, 16 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Поводом смрти писца са Боденског језера, Мартина Валзера

Журнал
Published: 30. јул, 2023.
Share
Мартин Валзер, (Фото: Дојче Веле)
SHARE

Важио је за једног од најзначајнијих писаца немачке послератне књижевности: писац Мартин Валзер преминуо је у 96. години

Мартин Валзер, (Фото: Дојче Веле)

Писац Мартин Валзер преминуо је 28. јула у 96. години, у Ибрелингену у којем је живео целог живота. Валзер иза себе оставља обимно, али и контроверзно дело. До дубоке старости писао је и објављивао романе, приповетке и збирке прича, драме, радио-драме и преводе, као и есеје, говоре и предавања.

У својој 95. години објавио је „Traumbuch“ (Књига снова) а годину дана раније збирку песама „Sprachlaub“ (Језички одлазак).

Аналитичар западнонемачког друштва

Често су га називали „аутором века” и непоколебљивим аналитичарем западнонемачког друштва. Као ни један други савремени немачки писац Валзер тематизује свакодневицу средњег слоја.

Његови јунаци су службеници, учитељи, обични људи, судар супруга, шефова, пријатеља или љубавника са сопственим чежњама често ове ликове чини трагичним. Са иронијом и симпатијама Валзер слика своје јунаке који животаре са осећањем ниже вредности и себе виде као губитнике. У свим својим делима овај писац се ослања на властита искуства. Романи без биографских делова и нису романи него социолошка дела, изјавио је једном приликом.

Већина од његових двадесетак романа су бестселери, пре свих роман „Еин флиехендес Пферд“ (Коњ у бекству) 1978.

Прве песме, новинарство…

Мартин Валзер, (Фото: Дојче Веле)

Рођен је у Васербургу на Боденском језеру 24. марта 1927. као син гостионичара и трговаца угљем. Рано је остао без оца, а старији брат је погинуо у Другом светском рату. И сам је кратко време био војник Вермахта.

Валзер је почео да пише поезију са дванаест година. Након студија књижевности и филозофије у Регенсбургу и Тибингену, неколико година је радио као репортер, уредник и аутор радио-драма у Јужнонемачком радију. Године 1950. оженио се Катарином Нојнер-Јеле. Из овог брака су ћерке Франциска, Јохана, Алиса и Терезија, које се све баве књижевношћу или глумом. Сина Јакоба Аугштајна, новинара и издавача, добио је са Маријом Карлсон, тадашњом партнерком и касније супругом оснивача Шпигла Рудолфа Аугштајна, за шта је јавност сазнала 2009.

Валзер је брзо постао један од најважнијих и најконтроверзнијих писаца у немачкој послератној књижевности. За причу „Темплонес Енде“ (Темплонеов крај) објављену у збирци приповедака „Ein Flugzeug über dem Haus“ (Авион изнад куће)1955. добио је награду легендарне Групе 47.

Две године касније објављује први роман „Ehen in Philipsburg“ (Бракови у Филипсбургу) 1957. за који добија награду Херман Хесе. Валзер је 1981. добио књижевну награду „Georg Bihner„.

Изјава о Аушвицу

Као и многе његове колеге, Валзер је био политички активан 1960-их, био је против рата у Вијетнаму, и за то да социјалдемократа Вили Брант постане канцелар.

Сматран је левичарем. И зато је изазвао велики гнев 11. октобра 1998. када се у свом говору након уручења престижне Награде за мир немачких књижара изјаснио против „инструментализације Холокауста“.

„Аушвиц није погодан да постане рутинска претња, које се може употребити у било ком тренутку као средство застрашивања или морална тољага“, рекао је тада Валзер.

Тадашњи председник Савета немачких Јевреја Игњац Бубис био је присутан и касније је жестоко критиковао Валзера. Уследила је вишегодишња јавна дискусија.

Валзер је рекао да му је жао што је његов говор погодио Бубиса и 2015. у интервјуу за Шпигл објаснио да није мислио на инструментализацију Аушвица у немачко-јеврејском односу, већ на ону у немачкој дневној политици, као што је то на пример практиковао Гинтер Грас у свом одбијању поновног уједињења Немачке или Јошка Фишер у свом залагању за учешће Немачке у бомбрадовању Југославије.

Д.Р.

Извор: Дојче Веле

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Технологија никада не може да замени наставника у учионици, извештај УН
Next Article Kвaдрифoрa глумaчких aсoвa

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Срдан Косовић: Није пријатељ Црне Горе

Пише: Срдан Косовић Јасније је него икада, иако очекивано, ко је најбољи савезник (велико)српског национализма…

By Журнал

Милорад Дурутовић: Племе без Авеља, пуно „пиромана“

  Један од симптома менталне закржљалости су и ове теорије завјере, које се, опет, кувају…

By Vuk_Bacanovic

Бранислав Предојевић: Љето након сурове зиме

Пише: Бранислав Предојевић У старту лишен идеја о ангажованом псеудоартизму или цеховских амбиција за наградама…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1Спорт

Жељко Митровић провоцира народ

By Журнал
Култура

Франкфуртска школа у служби америчке и совјетске шпијунаже

By Журнал
КултураМозаик

У порти цркве Светог Николе промовисан роман „Омама“ Слободана Владушића

By Журнал
ДруштвоКултураСТАВ

Софтић: Остасмо те водо жедни

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?