Пише: Никола Маринковић главни уредник СКЗ
Упркос значају Српске књижевне задруге, ове године на конкурсу Министарства културе за финансирање или суфинансирање капиталних издања на српском језику и ћириличном писму, по први пут откако овакви конкурси постоје, одбијена су сва дела која је угледни издавач предложио
Српска књижевна задруга је основана 1892. године у Београду, и од тада до данас, са изузетком светских ратова, објављује вредна и капитална издања, почев од чувене едиције „Коло“ (тзв. плаво коло СКЗ), преко „Поучника“, „Забавника“, „Савременика“, „Атласа“ и других. Њени оснивачи били су: Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, и Милан Јовановић Батут, као и други тадашњи значајни српски писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар, државник и филолог Стојан Новаковић, a за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је и аутор чувеног знака СКЗ. Тај знак и даље краси корице наших књига.
Међу хиљадама издања која су од 1892. до данас објављена, посебно се истиче чувена Историја српског народа у десет књига, библиотека српских средњовековних писаца, вишетомни Србљак, едиција „Српска књижевност у 100 књига“, а прошле године је објављен први том Историје српског народа у 20. веку, чиме се овај низ наслова од непроцењиве вредности за идентитет српског народа наставио.
Расписан конкурс: Више од 100 стипендија за најбоље студенте УЦГ
Међутим, упркос значају Српске књижевне задруге, ове године на конкурсу Министарства културе за финансирање или суфинансирање капиталних издања на српском језику и ћириличном писму, по први пут откако овакви конкурси постоје, одбијена су сва дела која смо предложили. У јавност смо послали следеће саопштење:
Саопштење поводом резултата конкурса министарства културе за суфинансирање капиталних издања на српском језику
Са великим разочарањем и изненађењем примили смо одлуку Комисије за Конкурс за финансирање или суфинансирање проjеката у области издавачке делатности да не подржи ниједно дело из издавачког плана Српске књижевне задруге, као институције од посебног значаја
– према важећем Закону о култури.
Утолико пре, што је реч о репрезентативним делима аутора познатих нашој културној јавности, међу којима су дела о месту дубровачких писаца у српској култури из пера Ирене Арсић, затим књига о односу папе Пија XII према Југославији, коју је Војислав Павловић написао на основу ватиканских архива, као и дело Милоша Ковића о односу Велике Британије према српском уједињењу.
Наглашавамо да је ово први пут да су одбијена сва дела у издању Српске књижевне задруге.
Српска књижевна задруга
Како да помогнете српској књижевној задрузи
Ипак, без обзира на овакву ситуацију, најстарија издавачка кућа у Срба мора наставити даље – али то не може без подршке свих добронамерних људи у Србији, којима је стало до очувања наше традиције и идентитета.
Роман Кисмет ауторке Соње Ражнатовић најбољи на ФУНК конкурсу
Због тога Вас позивамо да нам помогнете на врло симболичан начин – учлањењем у Српску књижевну задругу. Мала чланарина износи свега 1500 динара, важи годину дана и доноси попуст од 30% на сва наша издања, али нама много значи.
Пријавите се преко нашег сајта, уплатите прилог и помозите нам да од наше мисије не одустанемо. А она је колико једноставна, толико и обавезујућа, иста данас као и кад ју је изрекао Стојан Новаковић: „Уједињујмо се културом!“.
Извор: Печат
