Ovo vreme traži dvostruku opreznost da ne bismo upali u jamu ozbiljnog nesporazuma i da naša vera ne bi bila mrtva. Može da ima imitaciju i simulaciju, da bude jedan koktel pravoslavnog obeležja, ali u suštini, kao takva, ona je potpuno promašena, kaže u emisiji Dok anđeli spavaju jeromonah Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine ili Podostroga
On ističe da sebe treba meriti kriterijumima Crkve, jevanđelja, apostolskog predanja, svetog liturgijskog predanja, iskustvima svetih otaca i učitelja Crkve.
„Treba se proveravati, kao što proveravamo krvnu sliku. U crkvi možemo da proverimo našu duhovnu sliku, uradimo jedan liturgijski skener i da naši oci, sveštenici, episkopi i duhovnici kažu šta vide u tom nalazu i da prepišu određenu terapiju“, ističe iguman.
On dodaje da ako postoji „ozbiljnija anemija ili duhovna slabost“, ona može vrlo lako da se otkloni, a neki od sledećih liturgijskih testova pokazaće da je već stanje bolje.
„To će se videti u našim očima i na našem licu koje će biti ozareno svetlošću božanske blagodati i mirom koji će duša da oseti u sjedinjenju sa Hristom Spasiteljem, a sve ostalo će se dodavati“, navodi ovaj duhovni otac.
Govoreći o bledilu ljudi, gradskoj vrevi i apatičnosti lica u gradu koji negde jure, jeromonah Rafailo se prisetio svog prvog odlaska na Svetu goru, gde je upoznao starca Mihaila koji je tih dana prvi put posle 40 godina izašao sa Svete gore radi nekih lekarskih pregleda.
Naš gost setio se reči oca Mihaila koju su mu se duboko urezale:
„Bio sam u Solunu. Kažu za Solun pobožan narod, pobožni ljudi, a ja video oni bledi i jure. Nemaju oni vremena za pobožnost“.
Iguman dodaje da istinske jevanđeljske pobožnosti ne može biti bez vremena odvojenog za pobožnost. On priča da je ozbiljna greška ako se prepustimo stihiji sveta očekujući da se pobožnost sama od sebe desi.
„Istina, pobožnost može da se desi tako što će te auto pregaziti ili nekakva druga nevolja zadesiti, pa će onda valjda biti vremena za pobožnost.
Što bi naš narod rekao – bez nevolje nema bogomolje. Ali ako je u pitanju spasenje duše, ako je to osnovno delanje uma, srca, volje, život po jevanđelju, to bi trebalo da bude u vrhu prioriteta, pa da nađemo malo vremena za našu pobožnost“, slikovito opisuje otac Rafailo.
Iguman podseća da ako danas možemo da nađemo vremena za fizičku kulturu i raznorazne oblike treninge, zašto da ne odvojimo vremena za pobožnost.
„Na nedeljni dan koji je Gospod odvojio za sebe i za tebe, ajde da budemo tog dana u liturgijskom smislu intimni, da budemo baš posvećeni i njemu i sebi na jedan crkvom organizovan način. Zašto i nedelju da ispustimo, a vrlo često to činimo! I onda nas hvataju virovi ovog sveta i lome nas“, ukazuje naš gost i objašnjava kako se odigrava borba protiv pobožnosti u savremenom svetu.
„To je taj tzv. faraonski tipik, koji je vrlo težak i vrlo surov i u njegovoj suštini je borba protiv pobožnosti i oduzimanje neophodnog vremena za pobožnost, tj. za spasenje, za oboženje“, ističe otac Rafailo.
On dodaje da tu treba proći jednu obuku i da je Crkva tu da nas usmeri u ovom teškom vremenu.
„Ako ćemo da budemo pobožni, Crkva je tu da nas podstakne, da nas nauči, da nas obuči kako živeti u uslovima savremenog grada i njemu svojstvenog ritma“, zaključuje iguman manastira Podmaine.
Marijana Kolaković
Izvor: Sputnjik
