Ако знамо да су идентитетске теме биле „димна завјеса“ за невиђену пљачку државе у времену Ђукановићевог система владања, то лако извлачимо закључак да без те пљачке идентитетске теме логично морају отићи на другостепени ниво значаја: јер губе смисао свога досадашњег постојања
Идентитетске теме полако одлазе у прошлост јер нису у коинциденцији с новим временом.
Претекло их је вријеме.
Предуго су трајале, без разумних резултата.
Биће потиснуте на маргине политичког смисла, јер је нови друштвени смисао већ дефинисан: животни стандард грађана и економија државе.
А бити потиснут на маргине интересовања јавности значи: бити мање интересантан или неинтересантан широким слојевима друштва.
Ако знамо да су идентитетске теме биле „димна завјеса“ за невиђену пљачку државе у времену Ђукановићевог система владања, то лако извлачимо закључак да без те пљачке идентитетске теме логично морају отићи на другостепени ниво значаја: јер губе смисао свога досадашњег постојања.
Наравно, оне ће бити ту, постојаће и даље.
Али, њихова друштвена резонанца неће бити првостепеног већ трећеразредног утицаја на јавност.
Тачније, ко хоће учествовати у тим темама, неће имати проблема.
Може се сучељавати с ким хоће и причати што му воља
Али, јавност то неће посматрати као нешто што је битно у друштвеном смислу.
То ће бити сучељавање, али изван „мејнстрима“ друштвене збиље коју интересују само „голи животни проблеми“.
За портал Журнал: Војин Грубач
