Спор око владавине права, права ЛГБТ заједнице или миграција – владајућа политика у неким источноевропским земљама противрјечи темељним европским вриједностима. Расте забринутост због могућег раскола у ЕУ-у.
Љетос је француски предсједник Макрон констатовао да се проблеми Европске уније с појединим источноевропским земљама не могу свести на спор с мађарским премијером Виктором Орбаном већ да је проблем много дубљи. Макрон је то назвао фундаменталним источно-западним европским расколом. А приликом недавног посјета новог њемачког канцелара Олафа Шолца Варшави изгледа да се та дијагноза потврдила. Њега су дочекали плакати на којима су он и његова претходница Ангела Меркел стављени у исти низ с Адолфом Хитлером и нацистичким министром пропаганде Јосефом Гебелсом. И оптужило се Њемачку за „безакоње“, јер Пољској наводно не жели платити ратну одштету. То су биле отворене провокације.
Kолико су јединствене „илибералне снаге“?
Kада је љетос популист Јанез Јанша као премијер Словеније преузео предсједавање Вијећем ЕУ-а, неки аналитичари су били крајње забринути. Јанша Виктора Орбана назива пријатељем, вријеђа новинаре посредством Тwиттера и воли провокације. Одмах на почетку словенског предсједавања најважнијим тијелом Еуропске уније Јанша се побринуо за нови скандал, јер је на фотографијама судаца које не воли фото-монтажом нацртао мету. Послије тога се понашао углавном неупадљиво.
Али Јанша је био на Орбановој страни у спору између Брисела и Будимпеште у вези с једним законом који дискриминира хомосексуалност, као и на страни Варшаве у спору око пољског разграђивања правне државе. „Сматрам да је укупно држање ове алијансе антиевропско. Има назнака да они успостављају неку врсту нове Жељезне завјесе“, каже Марко Милосављевић, професор на катедри за новинарство Свеучилишта у Љубљани. Ипак, Јаншина мањинска влада не сједи баш чврсто у седлу. Наредног прољећа су избори на којима опорба рачуна да има добре изгледе на успјех.
И недавни избори у Прагу су показали да популисти могу бити смијењени. Андреј Бабиш је смијењен као премијер и нову већину чини широка проеуропска коалиција. И у Бугарској је у трећем покушају на власт дошла проевропска влада, а у Румунији социјалдемократи, који владају у коалицији с антиевропским снагама, нису успјели проширити своју базу.
Стефан Лејне, политолог, сматра због тога да се криза ЕУ-а углавном своди на Пољску и Мађарску, и „није карактеристична за цијелу регију“. Он зато не сматра да се може говорити о погоршавању односа између истока и запада Европске уније. Додаје да би фондови за обнову могли одиграти позитивну улогу против продубљивања пођела.
Мађарска као коловођа
Kада је предсједник Сједињених Америчких Држава Бајден одржао свој самит демократских политичара, представници Мађарске нису били позвани. Тиме је Будимпешта сврстана у „отпадничке режиме“. Мађарска је то употријебила за нападе на Виктора Орбана. Опорбени вођа Петер Марки-Заy је рекао да „међународна заједница Орбана третира као неки вирус“. Он је додао да је Орбан дуго и напорно на томе радио, развијајући односе с Kином, Русијом и Азербајџаном.
Орбан отворено заговара „илибералну демократију“ у коју спада стална културолошка борба против вриједности које превладавају у ЕУ-у. „Ми смо либералну демократију која доживљава бродолом замијенили хршћанском демократијом 21. вијека, а она као циљеве има традицију и сигурност“, објаснио је Орбан. Стратешка грешка њемачких демохршћана је то што су годинама омогућавали Орбану изградњу његовог ауторитарног сустава под покровитељством заједнице европских конзервативних странака, најјачег заступничког клуба у Европском парламенту. Орбан је иза њихових леђа претворио Мађарску у „киднаповану државу“, разарајући слободу медија и неовисност правосуђа, институционалну сигурност и слободу цивилног друштва. Незаустављива поплава државне пропаганде требала би осигурати индоктринацију становништва и оправдати тај начин владавине. У Будимпешту радо долазе популисти из цијелог свијета, из Француске Марина Ле Пен, из САД-а Мике Пенце.
Пријети ли излазак Пољске из ЕУ-а?
Пољски представници су, за разлику од мађарских, добили позивницу од америчког предсједника Бајдена за судјеловање на његовом скупу у. Је ли аутократско преуређење државе тамо мање узнапредовало него у Мађарској? Владајућа пољска странка Право и правда од освајања власти 2015. копира препознатљив мађарски модел. Сузбијају се медијске слободе, подрива се неовисно правосуђе, води се борба против права хомосексуалаца и абортуса, уз наглашени национализам.
Али велики сукоб с Бриселом је избио када је пољски Уставни суд пресудио да су пољски закони изнад закона Европске уније. Тиме је Варшава индиректно поставила питање останка Пољске у ЕУ-у. Јарослав Kаћyнски је то одмах демантирао, а проевропске демонстрације у Пољској су показале да јавност још увијек није „доведена на линију“ онако како би то хтјела владајућа странка.
Европски суд је у међувремену донио пресуде против начина избора пољских уставних судија и промјене у законима о судству које подривају независног правосуђа. Ова највиша судска инстанца у ЕУ-у са сједиштем у Луксембургу казнила је Пољску с милион еура дневно, јер пољска влада не жели укинути уведена правила.
Можда помогне финансијски притисак
„Илузорно је вјеровати да се демократија и владавина права могу наметнути из Брисела“, рекао је Стефан Лејне и додао да је то једино могуће на демократским изборима. Он каже да има наде јер су и у Пољској и у Мађарској главни градови у међувремену у рукама опозиције, а у Мађарској постоји увјерљив кандидат опозиције Марки-Заy, чији изгледи да побиједи Орбана у анкетама не изгледају лоше.
Лејне се залаже да европске правне санкције прерасту у финансијске. „Највећи адут је приступ Фонду за обнову“, каже он и додаје да новац неће тећи из Брисела у Варшаву од средине наредне године, јер тврдолинијаши из министарства правосуђа у Варшави блокирају сваки компромис. А у Мађарској Орбан не жели ништа мијењати уочи избора.
Упркос извјесном оптимизму у погледу дјеловања финансијског притиска, овај политолог види и „знатну опасност“ од ескалације спора. Пољска би, према њему, могла увести противмјере блокирања других прихваћених европских закона и прописа, рецимо на подручју борбе против климатских промјена. И тада би „ЕУ имао велики проблем“, каже Лехне. Према његовој процјени, тренутно се налазимо у „интересантној фази између ескалације и извјесних компромиса, који би цијелу ствар могли довести до деескалације“. Изгледа да је уцјењивачки потенцијал на обје стране значајан.
Извор: DW
