Posmatrači razočarani Samitom Organizacije za saradnju u očuvanju Amazona

Dvodnevni sastanak lidera u Brazilu završio se bez zacrtanih ciljeva i obaveza za prestanak krčenja šuma u ​​amazonskoj prašumi

Očekivanja su bila velika pošto su se lideri amazonskih država okupili ove nedelje u brazilskom gradu Belem na samitu čiji je cilj bio da podstakne ambicioznost u zaštiti zajedničke prašume.

Međutim, kad je dvodnevni samit zatvoren u sredu, posmatrači su ostali frustrirani zbog odsustva nekih šefova država i nedostatka predanosti okončanju istraživanja nafte u regionu, kao i nepostavljanjem konkretnih ciljeva za zaustavljanje i krčenja šuma u ​​biomu, u kome se procenjuje da je izgubljeno 17% prirodno izraslog drveća .

Domaćin Amazonskog samita, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, započeo je događaj u utorak sa entuzijazmom. „Nismo se sreli četrnaest godina“, rekao je tokom uvodnog govora. „Nikada nije bilo hitnije da se ova saradnja nastavi i proširi.“

Okupljanja najviših državnika su promovisale zemlje članice Organizacije za saradnju u očuvanju Amazona (AKTO), grupe osam amazonskih država osnovane 1978. (članice:  Bolivija, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Gvajana, Peru, Surinam i Venecuela). Bio je to tek četvrti sastanak bloka u 45 godina, a prvi posvećen društveno-ekološkim pitanjima.

Međutim, prvobitni optimizam predsednika Lule postepeno je ustupio mesto neslaganjima i nelagodnosti.

Prva je bila odluka trojice od osam šefova država ACTO-a da izostanu sa samita. Nikolas Maduro iz Venecuele otkazao je prisustvo zbog zdravstvenih problema, a umesto njega došla je potpredsednica Delsi Rodrigez. Takođe, ekvadorski predsednik Giljermo Laso i Čen Santoki iz Surinama poslali su ministre spoljnih poslova. Ekvadorski lider je svoje odsustvo pravdao „unutrašnjim političkim razlozima“, dok je Santoki ukazao da se samit poklapa sa Danom imigracije Javane, „veoma relevantnim datumom za Surinam“.

Kasnije, u utorak,u obraćanju kolegama šefovima država kolumbijski predsednik Gustavo Petro pozvao je na prekid istraživanja nafte u Amazonu – ali je našao malo pristalica. „Mi smo na ivici izumiranja života. U ovoj deceniji mi političari moramo da donosimo odluke. A šta radimo osim ovakvih govora?…Moramo da dekarbonizujemo, ali ono što činimo je istraživanje gasa i nafte u šumi. To je potpuna glupost.”

Petrov govor je možda bio najdirektnije usmeren na brazilsku vladu, koja trenutno razmatra istraživanje nafte na ušću reke Amazon , u osetljivom području uz obalu država Amapa i Para gde se nalazi 15% brazilskih mangrova . Projekat bi mogao da utiče na čitavu obalu reke Amazon, duž koje se 80% mangrova nalazi u tri države, koji sadrže neophodne vrste za reprodukciju riba, mekušaca i rakova. Region je takođe dom autohtonih naroda i tradicionalnih zajednica.

Studije o istraživanju regiona do sada je blokirala IBAMA, agencija za životnu sredinu brazilske vlade koja je odgovorna za procenu rizika. Projektu se protivi i državna naftna kompanija „Petrobras“, pa čak i brazilski Kongres. Lula je rekao da odluka na kraju ostaje na IBAMA-i.

Osim Brazila, građani Ekvadora će glasati o tome da li će podržati ili zabraniti naftne projekte u Nacionalnom parku Jasuni, džepu megabiodiverziteta amazonske prašume, na referendumu koji će se sprovesti uporedo sa predsedničkim izborima 20. avgusta. U zemlji je uvedeno vanredno stanje nakon ubistva jednog od njenih predsedničkih kandidata u sredu, iako su vlasti nagovestile da će se glasanje i dalje odvijati po planu.

Belemska deklaracija ne uspeva

Lula je u utorak najavio željno iščekivani ključni dokument samita: Belemsku deklaraciju , koju je potpisalo svih osam zemalja i u kojoj se detaljno navodi 113 namera da se osigura zaštita Amazona, njegovog biodiverziteta i njegovih autohtonih naroda.

U tekstu se, na primer, pominje potreba da se podstaknu razvijene zemlje da ispoštuju svoje obaveze da mobilišu resurse za ove ciljeve, uključujući i davno zakasnili cilj obezbeđivanja 100 milijardi američkih dolara godišnje za finansiranje klime. Drugi naglašen cilj je jačanje saradnje u borbi protiv ekoloških zločina, u nastojanju da se obuzda seča šuma i regionalno zagađenje.

Međutim, posmatrači su opisali jezik dokumenta kao nejasan i osudili da su izostavljeni zajednički ciljevi amazonskih zemalja da  se zaustavi seča šuma i istraživanje nafte u regionu – što je bio jedan od najiščekivanijih elemenata.

Jedna od retkih konkretnih akcija iz deklaracije biće stvaranje centra za saradnju policije u brazilskom gradu Manausu, u državi Amazonas. Prema rečima predsednika Lule, ova jedinica će imati 34 rečne i kopnene baze, koje će podržavati oružane snage u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i integrisani vazdušni saobraćaj za istu svrhu.

Marsio Astrini, generalni sekretar Opservatorije za klimu, najveće brazilske koalicije organizacija za održivost, ostao je razočaran deklaracijom: „Dokument je daleko od bilo kakvog konkretnog odgovora na postojeće probleme.

„Svet je u plamenu, nije moguće da imate skup državnika osam zemalja, a da oni ne mogu da stave u dokument da seča mora da se završi.“

Za Astrinija, dokument je „samo dobar u poređenju sa činjenicom da ranije nije postojao”. On je, međutim, pohvalio Amazonske dijaloge, paralelni sastanak održan 4-6. avgusta u Belemu, kome je prisustvovalo 30 000 Amazonaca, uključujući organizacije civilnog društva, starosedeoce i pripadnike tradicionalnih zajednica. „Diskurs [na događaju] je bio jasan: seča šuma mora biti zaustavljena i u Amazonu više nema mesta za naftu“, rekao je on.

Fani Kuiru Kastro, poglavica iz naroda Vitoto u južnoj Kolumbiji i šef Koordinacije domorodačkih organizacija Amazonskog basena (COICA), rekla je da je zabrinuta zbog nepostojanja konkretnih ciljeva: „Ugljovodonici i nafta ozbiljno utiču na zdravlje starosedelačkih naroda, posebno u Ekvadoru, Kolumbiji, Peruu i Brazilu. Obaveze nisu jasne i autohtoni narodi se tretiraju na indirektan način.

Pored kritika na račun samita lidera, Fani Kuiru Kastro je ovaj događaj takođe videla kao pozitivno otvaranje dijaloga: „Sa naše strane, mi ćemo nastaviti da vršimo pritisak. U mojoj kulturi, najbolji izlaz za pronalaženje rešenja koja vode ka stvarnoj akciji je dijalog.”

U intervjuu brazilskoj državnoj televiziji, ministarka za životnu sredinu i klimatske promene te zemlje, Marina Silva, rekla je da amazonske države nisu mogle da postave ciljeve za nultu seču šuma zbog nedostatka konsenzusa, ali je istakla da su Brazil i Kolumbija već ustanovili individualne obaveze.

„Pregovarački proces je uvek posredovan proces, niko nikome ne može nametnuti svoju volju. Dakle, radi se o postepenim konsenzusima: pošto imamo neke konsenzuse, stavljamo ih u dokument“, rekao je Silva.

Krčenje šuma i prekretnica

Lusiana Gati, istraživač na brazilskom Nacionalnom institutu za svemirska istraživanja (INPE), objasnila je da je krčenje šuma prirodnog drveća već dostiglo 17% u celoj Amazoniji; u Brazilu je 20%.

„Tačka bez povratka procenjena je na 40% iskrčenosti šuma, ali nedavne studije koje razmatraju zbir uticaja globalnog zagrevanja i krčenja šuma postavile su granicu između 20% i 25%“, rekla je Gati.

„Amazon nije za soju, kukuruz, stoku i drvo. Amazon je naša fabrika kiše, naša garancija klimatskih uslova – opstanka“, dodala je ona.

Samitu su prisustvovali i lideri iz drugih zemalja izvan ACTO-a. Među njima su bile ličnosti iz drugih ključnih prašumskih država u svetu: predsednici Republike Kongo i Demokratske Republike Kongo, predstavnik predsednika Indonezije, ambasador Francuske u Brazilu – koji predstavlja amazonsku teritoriju Francuske Gvajane – i delegat iz Norveške, najvećeg donatora brazilskog Fonda za održivi razvoj bioma Amazona.

Oni su bili potpisnici slične, ali mnogo sažetije deklaracije, koja takođe ne sadrži konkretne ciljeve već samo pojačava poziv razvijenim zemljama da obezbede resurse za finansiranje klimatskih promena.

Tokom samita, brazilski ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Silveira, takođe se sastao sa delegacijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kojoj je bio predsednik predstojećeg klimatskog samita UN KOP28, Ahmed al-Džaber, kako bi razgovarali o investicijama u prirodni gas i energetsku tranziciju Brazila.

„Sada amazonske zemlje treba da sprovedu ove ideje u praksi, kreirajući plan sa specifičnim akcijama, javnim politikama i vremenskim okvirima“, rekla je Adrijana Lobo, direktorka Globalnog prisustva i nacionalnih akcija u Svetskom institutu za resurse. Ona je dodala da moraju da razviju i „strategiju za privlačenje investicija potrebnih da se ovo ostvari“.

Zemlje Amazona će nastojati da konsoliduju osnovu samita u Belemu na KOP28 u UAE krajem novembra, gde će ciljevi krčenja šuma i postepeno ukidanje fosilnih goriva verovatno biti među najspornijim temama debate.

Izvor: Diálogo Chino//Prevod: Ćirilizovano za Makroekonomiju