Пише: Редакција
Осталo је још само пар дана до парламентарних избора у Србији. Бољи обичаји налажу да се друге земље, укључујући и медије у њима, не мијешају у те изборе, као унутрашње политичко питање првог реда. Но интензитет и садржај мијешања званичног Београда и медија блиских режиму у унутрашња питања Црне Горе даје нам за право да Србији зажелимо да у недјељу изабере бољу себе.
Србију и Црну Гору спајају нераскидиве историјске, културне, крвне и друге везе које ће опстојати без обзира на то ко сједи на челу тих држава. Србија има своје унутрашње проблеме, Црна Гора има своје. Међу тим проблемима у Црној Гори налазе се и питања уставног положаја српског језика и једнакоправности српског народа у цјелости.
Након збацивања Ђукановићевог вишедеценијског режима, коначно су се стекли услови да се ти проблеми рјешавају онако како их је једино могуће ријешити, дакле, стрпљиво, систематично, институционално. Водеће политичке снаге у земљи, представљене кроз премијера Спајића и предсједника Скупштине Мандића, имају и вољу и знање како да их рјешавају и како да савлађују дубоко усађене препреке, не губећи притом корак на путу Црне Горе у Европу.
Понашање званичног Београда, декларативно пријатељско, често је било само још једна у низу препрека и додатни терет за положај Срба у Црној Гори. Сјећање на године државног заједништва живи у Црној Гори можда и снажније него у Србији, а патронски став званичног Београда не само да неће ојачати то сјећање, већ ће црногорским Србима, али и њеним другим народима, кажимо то без увијања, почети да иде на живце.
Нема потребе да политички врх Србије стално указује на проблеме српског народа у Црној Гори, прво, што их он не може ријешити и, друго, што такав приступ само ојачава позицију оних који у Црној Гори не желе да ти проблеми буду ријешени. Црногорски Срби су уграђени у саму супстанцу историјског бића Црне Горе, али и Србије, неупоредиво више него што то важи обратно. У њиховом колективном памћењу леже и тежа времена, па су и даље ту, са свијешћу о себи и на својој земљи.
А званични Београд понекад као да их жели претворити у дијаспору, преко својих експонената и марионета које заговарају искључивост тамо гдје се тражи дијалог и који нуде пароле тамо гдје треба поставити законе.
Због тога се надамо да ће се Србија након избора у недјељу вратити себи, да ће започети са враћањем државе у институције и са враћањем државе њеном народу и њеним грађанима. Таква Србија потребна је и сусједима, са таквом Србијом ће и Црна Гора поново моћи да гради пријатељске и братске односе засноване на узајамном поштивању и на заједничким интересима.
А крај такве Србије, чијој се ријечи буде могло вјеровати и која неће бити талац интереса режима, и Србима у Црној Гори биће лакше да рјешавају своје проблеме и тако да своју отаџбину учине још бољом и још јачом. Крај такве Србије, можда и злонамјернима у Црној Гори коначно постане јасно да црногорски Срби нису чувари туђих интереса, већ да су со ове земље, њен дамар и њена ријеч у вјечности.
Зато, Србијо, гласај за себе, гласај за будућност. Црна Гора је показала да је то могуће. До сретања у будућности!
