Португалска Влада има велике планове за луку Синес. Оданде би, кажу, течним гасом могло да се снабдева пола Европе. Али стручњаци не деле толики оптимизам.
Синес, на атлантској обали јужно од Лисабона, има понешто да понуди земљи и свету. Ова варош има луку, пешчане плаже и сећање на чувеног морепловца Васка да Гаму, који се тамо родио 1469. и који је открио морски пут до Индије.
Ускоро би Синес могао да постане познат малтене сваком у Европи јер тамошња лука има већ један терминал за пријем течног гаса (ЛНГ). Ако буде по португалској влади, градић ће бити европско чвориште за гас, али и информатику и зелени водоник.
Притом се чини да је најједноставнији подухват – информатика. Синес се налази на чворишту неколико прекоморских оптичких каблова, па је добра идеја да се тамо поставе серверски центри за међународне интернет-компаније.
Струја која за то потребна треба да стиже из огромних соларних система и поља ветрењача који су тамо планирани, или су већ у изградњи.
Са гасом је теже, према мишљењу многих стручњака, али, влада то види другачије. Пошто је од рата у Украјини руског земног гаса мало, а и скуп је – влада у Лисабону жели да снабдева земље у централној Европи америчким течним гасом.
„Немачкој је потребан гас. Лука Синес може да помогне“, изјавио је недавно премијер Антонио Кошта.
Влада еуфорична
Према идеји Коштине владе, у Синесу би течни гас могао да се претовара са великих танкера на мање бродове, који би га затим транспортовали у Немачку или Пољску. Преговори су већ у току, барем са пољском владом.
У Синесу би могао да се изгради још један терминал за течни гас који би потом гасоводом могао да се транспортује у централну Европу.
И треће, с обзиром да је течни гас само привремено решење, касније би кроз гасовод могао да протиче зелени водоник, који би могао да се производи у Португалији.
„Португалија има јединствене услове да постане платформа за снабдевање Европе енергијом“, одушевљено каже шеф владе.
Стручњаци скептични
Према речима стручњака за енергетику Хорхеа Васконселоса, то није баш лако. На симпозијуму о будућности Синеса позвао је да се пажљиво размотре све опције како би се избегла скупа, а залудна улагања.
Само проширење гасног терминала коштало би око 30 милиона евра и трајало би најмање две године.
Франциско Фереира из организације за заштиту животне средине Зеро наводи да је то период у којем Немачка, на пример, већ планира да има своје гасне терминале. Он сумња да би претовар на мање бродове тада и даље био економичан.
„Зашто улагати толико новца ако ипак желимо да се повучемо из коришћења гаса?“, пита Фереира.
Нема гасовода до средње Европе
Чак и ако би се капацитет гасног терминала у Синесу удвостручио, Фереира се пита како ће гас стићи до централне Европе? Градња гасовода кроз Пиринеје била би скупа и дуга. Штавише, Француска је до сада тврдоглаво одбијала да га изгради.
„Не вреди довозити много гаса у Португалију ако после тога нема гасовода који би га транспортовао“, слаже се енергетски стручњак Хорхе Васконселос.
Гасовод, који нико не жели да финансира и изгради, касније би могао да транспортује зелени водоник, каже португалски премијер Антонио Кошта.
На крају крајева, услови за производњу на Иберијском полуострву су идеални, а високи енергетски захтеви могу се покрити еколошки прихватљивом соларном енергијом.
Еколог Франциско Фереира остаје скептичан. „Не желимо да цео регион и његово плодно тло буду прекривени огромним соларним панелима. То је бесмислица, на крају крајева, од рата у Украјини имамо проблем са храном у Европи који такође морамо решити“, каже Фереира
Извор: Дојче Веле
