Његово преосвештенство епископ западноевропски Јустин служио је свечану божићну литургију у Саборној цркви Светог Саве у Паризу, а пре тога и вечерњу службу на Бадње вече у новој парохији Српске православне цркве Светог Василија Острошког у Пјерфиту, северном париском предграђу.
У српским црквама у Паризу и околини су се у оба дана окупиле хиљаде верника, било је ту много породица с децом које настављају да негују традицију из отаџбине, а после службе у препуној порти у Пјерфиту је запаљен и велики бадњак. Била је то прилика да недавно устоличени владика Јустин одржи беседу мира и љубави верницима, и да истовремено пошаље божићну поруку читаоцима „Новости“.
На шта овај велики празник треба да нас подсети, када је реч о грађењу односа у породици?
– Треба, пре свега, да будемо одговорни према светињи брака и породице. Да у породици увек влада љубав, а строгост када је то потребно, како је то говорио велики Владета Јеротић. То је оно што покреће читав свет, и ако се на прави начин схвати, и ако се на прави начин примењује у животу, то је једино спасоносно и лековито. Љубав, не схваћена као романса или на холивудски начин, већ љубав као спремност на жртву за другога.
У последње време дешава се и доста породичног насиља. Како то превазићи, какву хришћанску поруку послати да љубав превагне над силом?
– Ни у ком случају никаква врста насиља и присиле не могу да буду у складу с хришћанским законом. Јер, свака врста силе укида истину и укида љубав. А то је оно што је порука Божића, и због које је Христос и дошао, да нам покаже, да је истина увек повезана са слободом и да против истине и на љубав никога не можете да присилите. На све можемо друге да натерамо, али оно што не можемо, и што на крају ни Бог није могао, јесте да нас натера да га волимо и да ми друге натерамо да нас воле.
А према комшијама, какви да будемо? Како да више љубимо ближњега свог, а да се мање свађамо?
– Ми хришћани смо позвани да нам речи буду благе, а докази чврсти. Да говоримо једни другима у псалмима, у духовним химнама и песмама, како говори апостол Павле, да будемо људи који ће делити радост. Јер, само кроз то ћемо показати своју веру. Кажемо да верујемо у Христа, а онда изађемо на улицу и натмуримо своја лица или паднемо у депресију или у претерани страх или у претерану бригу. Не! Људи који верују у Бога су ведрог духа, радости, позитивне енергије, коју имају у себи, и коју деле с другима.
Такви би требало да будемо и према суседима нашег народа, а какви они према нама?
– Апостол Павле каже: имајте мир са свима, колико до вас стоји. Не можемо ми никога натерати да нас воли и поштује. У овом свету владају други закони који су у потпуној супротности с јеванђељским законима, али ми смо хришћани ту да се боримо, ценимо и да живимо према начелима Јеванђеља и према начелима онога што је Христос својим рођењем и донео на овај свет. То је нова реалност и нови систем вредности.
Живимо у свету пуном насиља, на читавој кугли земаљској. Човек је човеку постао вук. Како то превазићи?
– То је тешко и готово немогуће. Зато што, просто, овај свет функционише на тај начин.
Али, то не треба да нас обесхрабри, нити пак да унесе немир у наше душе. Не треба да се заносимо да ћемо ми да решимо судбину света и све проблеме овога века у ком живимо. Мало што можемо да учинимо јесте да кренемо путем Христовим, од себе.
Прича о мраву
ИСТИЧЕ владика Јустин како често воли да помене чувену причу о мраву који је кренуо на пут у Јерусалим:
– Други мрав му прилази и каже: Па, ти никада нећеш стићи до Јерусалима! А овај му одговара: Ништа зато, ја желим да умрем на путу за Јерусалим. Дакле, наше је да се трудимо, а како ће то да буде прихваћено у овоме свету, остављамо Богу и историји да суде.
Извор: Горан Чвововић дописник из Париза/novosti.rs
