Нови нацрт плана набавки у који је имала увид редакција Политика показује наум Немачке да постане средишњи стуб континенталне одбране
Превео: М. М. Милојевић
Фридрих Мерц још је у мају отворено говорио оно што се углавном прећуткивало: Немачка намерава да од Бундесвера направи „најснажнију конвенционалну војску у Европи“, обавезујући се да ће јој „дати сва финансијска средства која су јој потребна“.
Пет месеци касније, немачки канцелар намерава да придода војну технику овој амбицији, према наводима новог интерног владиног документа у који је Политико имао увид.
Опсежни попис на тридесет девет страница излаже листу жеља процењене вредности од триста седамдесет седам милијарди евра. Од тога би требало купити копнена, ваздухопловна и поморска борбена средства као и средства за ратовање у сајбер простору. Документ је плански преглед набавки које ће бити увршћене у немачки војни буџет за 2026. годину, али и многе дугорочне набавке за које није назначен прецизан временски оквир.
Када се све збирно прегледа, ово је опсежна путања за дуго занемаривано унапређење немачких одбрамбених снага, чврсто ослоњено на домаћу индустрију.
Политички, назначени временски распоред је у складу са Мерцовом померају ка новом финансијском моделу. Почев од пролећа, Берлин је изузео одбрамбену потрошњу из уставно одређеног лимита буџетског прекорачења, чиме је допуштена одржива вишегодишња војна потрошња преко износа готово исцрпљеног специјалног фонда вредног сто милијарди евра опредељеног за време претходног канцелара Олафа Шолца.
Ставке са пописа ће се евентуално појављивати, у мањим траншама, када расположење буде сазрело за гласање у парламентарном буџетском комитету. За све набавке чија се вредност процењује на преко двадесет пет милиона евра мора се обезбедити сагласност комитета.
Стотине милијарди
Списак показује да Бундесвер жели да обезбеди триста двадесет нових типова оружја и опреме у новом буџетском циклусу. За сто седамдесет осам назначена је уговорна страна од које би требало да буду набављени. Остатак је ‘још увек отворен’ што показује да је добар део плана модернизације Бундесвера и даље у фази нацрта и припрема.
Немачке компаније доминирају међу оним ставкама чији су потенцијални добављачи означени, са око сто шездесет пројеката, вредних око сто осамдесет две милијарде евра.
Рајнметал је међу највећим добитницима поруџбина. Индустријска група са седиштем у Дизелдорфу и са њом повезана предузећа појављују се у педесет три одвојене поруџбине вредне више од осамдесет осам милијарди евра. Око тридесет две милијарде ће бити директно усмерене Рајнметалу, док ће још педесет шест милијарди бити опредељено подружницама и повезаним предузећима, као што је програм производње борбених возила Пума и Боксер који се изводи у кооперацији са компанијом Ка-ен-де-ес.
Документ предвиђа набавку 687 возила типа Пума, укључујући 662 комада верзијe за борбену употребу и двадесет пет тренажних возила која би требало да буду испоручена до 2035. године.
У области против-ваздухопловне одбране Бундесвер намерава да прибави 561 возила типа Скајренџер – средство које се заснива на аутоматској артиљеријској куполи кратког домета. Овај програм у потпуности изводи компанија Рајнметал. Уз то долазе и гранате и остала муниција у великим количинама.
Дил Дифенс је друго индустријско предузеће по вредности намераваних поруџбина, одмах иза Рајнметала. Баварски произвођач ракета појављује се у двадесет једној ставци вредној седамнаест 17,3 милиона евра.
Највећи удео опредељен је за средства типа ИРИС-Те. Овај систем требало би да послужи као основа будуће немачке противваздухоловне одбране. Према документу, Бундесвер намерава да прибави четрнаест потпуних система ИРИС-Т Ес-ел-ем у вредности од 3,18 милијарди евра, 396 ракета за систем ИРИС-Те Ел-ел-ем за око 694 милиона и још 300 ракета кратког домета Ирис-Те Ел-еф-ка вредних триста милиона. Заједно ове ставке коштају око 4,2 милијарде евра – што чини Ирис-Те једном од најважнијих појединачних ставки противваздухопловне одбране у Бундесверовом планирању.
Дронови такође заузимају важно место на попису војних требовања.
Међу скупљим системима дронова Бундесвер настоји да прошири своју флоту наоружаних дронова Херон Те-пе, заједно са израелским Ај-еј-ај, прибављањем муниције вредне око сто милиона евра. Десетак нових Луна Ен-џи тактичних дронова за 1,6 милијарди евра. За морнарицу, четири uMAWS појављује се у плановима за процењену вредност од 675 милиона евра, што обухвата резервне делове, обуку и одржавање.
Неколико најскупљих нових Бундесверових пројеката не односи се на копнене, поморске или ваздухопловне снаге – већ на средства која ће бити постављена у Земљину орбиту. Попис обухвата више од 14 милијарди евра вредне сателитске програме, позива на постављање нових геостационарних комуникационих сателита, унапређење земаљских контролних станица и, најабиционизније, успостављане констелације сателита у ниској Земљиној орбити, по цени од 9,5 милијарди евра, што би обезбедило константну везу између трупа и командних центара отпорну на ометање.
Ова планирана набавка у складу је са намером министра одбране Бориса Писторијуса вредном 35 милијарди евра да се појача немачка „свемирска сигурност“.
Задржавање новца код куће
Једна од политички најконтроверзнијих ставки на Буденсверовом попису жеља јесте потенцијална набавка до 15 авиона Ф-35 од америчке компаније Локид Мартин, који су вредни око 2,5 милијарде долара, према америчком програму извоза наоружања Форен милитари сејлс.
Ова продаја би одржала нетакнутом немачку улогу у систему дељења нуклеарних капацитета али би се такође наставио ослонац на америчко одржавање, софтвер и систем приступа подацима за извођење мисија. Ова набавка би такође указала на даље немачко усмеравање према америчком наоружању које се не може заменити, баш у време продубљених политичких тензија у вези са француско-немачко-шпанским пројектом развоја борбеног авиона шесте генерације, Борбеним Будућим Ваздухопловним Системом (Future Combat Air System).
Исти амерички оквир извоза оружја појављује се у још неколико захтевних пројеката.
Бундесвер планира да набави 400 крстарећих ракета типа Томахавк Блок пет бе за угрубо 1,15 милијарди, заједно са три лансера Локид Мартин Тајфун чија је вредност процењена на 220 милиона евра – комбинација која ће Немачкој обезбедити офанзивне капацитете домета две хиљаде километара.
План за привремено обезбеђивање поморских патролних авиона, вредан 1,8 милијарди евра подразумева набавку четири авиона Боинг Пе-8А Посејдон. Такође се изводи у оквиру америчког извозног програма наоружања.
Сва три споменута система повезују будуће берлинске офанзивне и надзорне могућности за америчку контролу извоза и одржавања.
Укупно, око 25 пројеката повезаних са страним компанијама вредних отприлике 14 милијарди долара поваљују се јасно у Бундесверовом интерном планирању – мање од 5 одсто од укупно 377 милијарди евра пројектоване потрошње.
Међутим, ове набавке подразумевају скоро све немачке стратешке, нуклеарне и далекометне капацитете, од авиона који су сертификовани за ношење нуклеарног наоружања до средстава за ударе дубоко у непријатељској позадини и система за поморско извиђање.
За разлику од тога, готово половина пописа ослања се на немачку индустрију, што обухвата оклопна возила, производне линије сензора и муниције. Финансијски гледано, домаће компаније доминирају; политички, међутим, неколико страних система обликује најосетљивије државне војне могућности.
Извор: Politico
