Пише: Војин Грубач
Политичар Милан Кнежевић је стандардна појава црногорске политичке сцене која се разапиње у крајностима: од локалпатриоте који се свим силама бори за забрану градње колектора у Ботуну, до „инвестиционог стратега државног калибра“ који се залаже да Вучићева екипа гради остатак ауто-пута и изврши реконструкцију жељезнице кроз Црну Гору.
Збиља, зашто баш Вучићева екипа? Да они нису асови градње аутопутева, који ће поразити сваког конкурента на тендеру? Елем, ако су такви, тада им помоћ Милана Кнежевића уопште није потребна: лако ће побиједити на тендеру без њега.
Или уопште нису конкурентни, па им је протекција у виду политичара Кнежевића и уцјена које он може предочити Влади Спајића представља једино могућа рјешење? Хајдемо да заједно процијенимо о којој се од ових варијанти ради.
Када предлаже Србију, мисли на корупционашку „Србију“
Наиме, недавно је др Горан Марјановић изјавио следеће: у Србији један километар аутопута кошта 26 милиона евра, док је цијена у свијету 5 до 8 милиона у просјеку. Тиме је све рекао. Системска корупција у најгорој, незајежљивој варијанти.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Милан Кнежевић је у емисији Клуб А + прије пар дана рекао следеће: „Волио бих да се мени да мандат, па да ја преговарам са Републиком Србијом. Србија је највише заинтересована да ради на том пројекту. Србији треба да се да концесија да ради трећу дионицу ауто-пута“, уједно напоменувши да би Србија такође требала да уђе у пројекат реконструкције пруге Београд – Бар.
Е сад, када Милан Кнежевић предлаже да Србија гради трећу дионицу ауто-пута у Црној Гори, постоји једна дилема. Да ли мисли на „Србију“ која ауто-путеве у Србији, који реално коштају пет до осам милиона евра по километру, у просјеку гради за 26 милиона евра по километру, гдје очито неком корупционару или организованој криминалној групи на власти иде у џеп 18 до 21 милион евра по километру?
Односно, онима којима на стотину километара ауто-пута кроз Србију иде у џепове 1, 8 до 2,1 милијарда евра, све уз поклич: погледајте какве смо дивне путеве кроз Србију изградили!
Дакле, за новац од којег би се могло урадити 400 километара ауто-путева кроз Србију, „корупциона Србија“ коју Кнежевић предлаже: уради 100- 120 километара. Милан им се диви и предлаже да исто раде и у Црној Гори. Чудно, зар не!?
Сличан је случај и са жељезницом у Србији. Предрачун реконструкције Жељезничке станице у Новом Саду је био 3,5 милиона евра, а Кнежевићева „градитељска Србија“, коју предлаже за реконструкцију пруге Београд Бар, је ту станицу урадила за 16 милиона евра, скоро пет пута скупље.
За пет колосјека и пероне те исте станице у Новом Саду је предрачун био 8 милиона евра, коначна цијена је била била 49 милиона евра. Дакле, за тај обим посла у Новом Саду чији је укупни предрачун био 11, 5 милиона евра, „Кнежевићеви градитељи“ у Србији су узели 65 милиона евра, односно пет пута више. Збиља, шта се десило са Миланом Кнежевићем? Нека трепне ако је уцијењен и има проблеме са перцепцијом реалности.
Елем, ако та Кнежевићева „градитељска Србија“ уништава Србију дерући је „као Муса јарца“, зашто жели да се исто то деси и Црној Гори? Да ли зна да се тако нешто назива висока корупција, те да се за то иде затвор? Наравно, то му не смете да се представља у другим ситуацијама као „борац против корупције“.
Промотер корупције као локални еколошки активиста
Ставом око градње колектора у Ботуну, Милан Кнежевић уцјењује и град Подгорицу и Владу Црне Горе. Можда је добио такве инструкције да би направио размјену: колектор за ауто-путеве и реконструкцију пруге Београд-Бар.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Елем, можда тако мора да ради. Ако је уцијењен, а изгледа да јесте, тада неће правити политичке проблеме само око колектора. Правиће много проблема, све док не буде избачен из власти вољом амбасада Квинте. Ако се због тога ДПС опет врати у орбиту власти вољом Запада, Милан Кнежевић ће са својим политичким дивљањима, инвестиционим и еколошким псеудоактивностима бити један од узрока тога немилог и врло лошег догађаја.
При чему, Вучићу такав развој ситуације уопште не би било мрзан. Кнежевић је свако мало код њега у гостима гдје се свом силином обрушава на студенте који би да се сруше систем ендемске корупције у коју су тешко уплетени и Кнежевићеви градитељи из „Србије“ које предлаже Црној Гори.
Што се тиче колектора у Ботуну, то је капитални пројекат не само Подгорице већ Црне Горе. Градоначелник Подгорице др Саша Мујовић је у емисији „Рефлектор“ на ТВ Вијести рекао да Подгорица сваки дан продукује 33.000 кубних метара отпадних вода од којих се колектором прерађује 13.000, а у ријеку Морачу излива осталих: 20.000 метара кубних. Те отпадне и фекалне воде иду у Скадарско језеро, па даље у море.
Милан Кнежевић је у емисији Клуб А+ рекао сљедеће: нећу дозволити да Зета буде Чернобиљ, мислећи на колектор! Да се разумијемо, фекалне воде из Зете иду у Подгорицу, а из Подгорице у ријеку Морачу. Збиља, због чега Милан Кнежевић у знак протеста не пресијече канализационе цијеви које из општине Зета иду за Подгорицу и узме те фекалије себи?
Због чега сматра да Термоелектрана Пљевља треба даље да постоји када се зна да је она једини истински Чернобиљ Црне Горе који десетинама година трује Пљевља, а не колектор у Ботуну којег он третира Чернобиљем у својој политичкој изопачености и суманутости.
Агенција за заштиту животне средине је донијела одлуку о издавању позитивног мишљења на изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, након вишемјесечних консултација са домаћим и иностраним стручњацима.
На ову одлуку Милан Кнежевић је „позвао СДТ да формира предмет и истражи све околности које индицирају да се ради о случају високе корупције“, назвавши градњу колектора „злочиначким наумом“ и „еколошким геноцидом“, док су руководиоци Општине Зета ратоборно ускликнули: Агенција за заштиту животне средине пуца на живот наших суграђана“. Нема сумње, Кнежевић реторички напреже ситуацију, потпаљује страсти, распирује бунт. Зашто ово ради, очигледно је.
Његова суманута активност око спрјечавања градње колектора у Ботуну није последица жеље да се испита случај високе корупције.
Да се жели борити против високе корупције не би предлагао да аутопут и реконструкцију пруге у Црној Гори раде криминални кланови који те објекте у Србији изводе три до пет пута скупље него што они реално коштају.
Није ни еколошки револуционар, јер као политичар чија партија постоји и дјелује на државном нивоу није никада предложио шта де се ради са Термоелектраном Пљевља.
Милан Кнежевић није политичар који је изникао из духа литија, јер му је једина политичка мисија спровођење партитократије и упошљавање својих партијских кадрова. За њега не постоји меритократија, нити стручњаци који би морали имати пролазност по свом квалитету а не припадности партији. Милан Кнежевић је просто непринципијелни политички бућкуриш: разапет између неконтролисаних жеља и меркантилних потреба.
