Дводневни Фестивал, насловљен „Под липом“, почео је програмом „Поетика у граду Н“, који је одржан у Техополосу, а био је посвећен стваралаштву црногорских лиричара
У име организатора Арт клуба „Прво писмо“, обратила се пјесникиња Сава Радуловић, руководитељка клуба, поздравивши ријечима добродошлице бројну публику, са којима и Марка Ковачевића, предсједника Општине Никшић.
Навела је да поред тога што промовишу већ афирмисане умјетнике, покушавају, такође, и оне младе, који тек долазе све са мисијом „да склонимо прашину са старих књига добро познатих пјесника и не дозволимо да остану људи сјенке, него напротив да нам стално буду путоказ њихова света друмовања и то добронамјерно ђаволовање, та непрестана борба човјека са самим собом“.
Први човјек Општине Никшић Марко Ковачевић је оцијенио да је ово још једна лијепа манифестација у нашем граду, посвећена поезији симболичног назива „Под липом“.
„Липе у ужем језгру Никшића засадили су његови ослободиоци, црногорски и херцеговачки ратници, којима је и посвећен храм Светог Василија Острошког, најзнаменитје здање у нашем граду. Зато, када се ми налазимо под липом или под липама, ми се налазимо у некој својој слободи, под сјенима наших предака. Зато они који на липе ударају, па и на ову под којом ми стојимо вечерас, ударају и на нашу слободу и на наше претке. Оно што овај наш, рецимо, актуелни случај чини занимљивим јесте што ти ударају и на своју слободу и на своје претке“, рекао је Ковачевић, истакавши да је то оно што је, можда, и добро за поезију и за ово вече.
Додао је да је Његош, још, одавно описао у „Горском вијенцу“ проблем ренегатства, када, како је казао, из плахости и лакомости људи одлуче да крену у тај процес и, по ријечима Владике Рада, заробе себе у туђина.
„Из те унутарње тјескобе, из тог свог кавеза у ком је та „размажена госпођица ласта“, рецимо, заробљена, она је кивна на читав свијет који се око ње налази, заборављајући да кључеви од кавеза нису код нас, него код ње и да је не можемо ми, нажалост, такву ослободити, већ то може само она сама, и заборављајући чињеницу који су то режими у историји свијета бранили говорење поезије, и заборављајући чињеницу да је слобода управо то да говоримо своју и туђу поезију, и да она никада није потпадала под законске норме које регулишу ауторска права. Тако да смо ми вечерас овђе и ово је згодна прилика, добро је што се у сусрет овој вечери све баш тако издешавало да, управо, ту слободу под овом нашом липом, коју су засадили наши преци и ослободиоци, можемо да посвједочимо у односу на мрак и на таму која јој се супроставила“, рекао је предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, честитајући организатору Фестивала, и прогласио га отвореним.
Пјесникиња Сава Радуловић се обратила стиховима, које је посветила, такође, једном познатом црногорском лиричару, претходно напоменувши да док је припремала овај програм, „оперисана од свих политичких подјела“, није ни сањала како стварност зна бити сурова.
„Због тога, не! Нећу се наљутити на Вита, још више ћу га вољети и остати у поезији, ту гдје се човјек осјећа најсигурније, гдје се сам постиди поступака других и настоји остати оно што је био и прије пјесме. На све то ћу одговорити пјесмом„Друмовања немирног дјечака“, рекла је Радуловић.
О стваралаштву Леса Ивановића говорио је књижевни критичар мр Александар Ћуковић, док се на поетику Новице Тадића осврнуо мр Милорад Дурутовић.
Вече „Поетика у граду Н.“, на радост поштовалаца писане ријечи, било је испуњено стиховима Леса Ивановића и Новице Тадића, које су говорили: глумац Славиша Чуровић и пјесникиња Наташа Лалатовић.
Сенка Чоловић Шумић
Извор: РТНК
