Одлуку Европске комисије да се одблокира транзит робе железницом између руске ексклаве Калињинград и остатка Русије, Москва види као „победу здравог разума“ над русофобијом. Експерти оцењују да Брисел не жели даљу ескалацију сукоба са Русијом, али упозоравају да се тема транзита у будућности поново може користити за притиске на Руску Федерацију.
„Позиција руководства ЕУ је очигледна – они не желе ескалацију тензија са Русијом, с обзиром да су напетости ионако високе. Самим тим, постоји очигледnа жеља да се не допусти даља ескалација, зато што је јачање санкционих ограничења достигло максимум, а сваки даљи корак у том смеру нанеће више штете европским земљама, него Русији као објекту санкција. Полазећи од те ситуације, Европска комисија кочи све даље рестриктивне мере према Русији, а то се, између осталог, тиче и Калињинградскe области“, каже за Спутњик Сергеј Станкевич, руски политиколог и саветник председника Русије за политичка питања у периоду од 1991. до 1993. године.
Ако се крене путем блокаде транзита из једног дела у други део Русије то ће бити „корак непријатељства“ и „отворена насилна акција“, који подсећа на историјске преседане из 1939. године и проблеме немачког града Данцига и данцигског коридора.
„Нико у Европи не жели да се понављају историјски преседани и не жели даљу ескалацију.
Данас је таква позиција. Због тога је обнављање нормалног транзита из главног дела Русије у Калињинградску област била очекивана одлука и добро је што се то догађа, јер то значи да је постојећа конфротација досегла границе и ограничава се. Ескалације у наредних неколико месеци неће бити, што се генерално може поздравити и треба очекивати не само паузу, него би могло доћи и до заокрета. Следећи затадак је кренути путем деескалације“, каже експерт.
Питање друмског транспорта и даље није решено
Међутим, код дела руских аналитичара и даље постоји сумња да се тема транзита у будућности може поново користити за притисак на Русију, али Станкевич сматра да до тога неће доћи. „Уверен сам да Европа тј. руководство ЕУ никакве уцене неће примењивати, али не могу да искључим да Литванија ту тему неће користити да би некакву корист извукла од ЕУ. Односно, користиће то као повод за трговину са ЕУ о некаквим могућим компензацијама, додатним гаранцијама и тако даље. Ипак, транзит између Русије и руске Калињинградске области неће бити инструмент за приморавање и уцену. То није тема за уцене ни са чије стране зато што је она претерано опасна. Нико неће ићи на такав ризик – ни Русија, ни Европа. То су дипломатски маневри, покушаји да се добију некакве предности, медијске и могуће – финансијске“, оцењује експерт.
ЕУ је прекинула теретни саобраћај из Русије у европске земље још почетком априла, али је превоз робе у Калињинградску област, руску ексклаву која се налази на обалама Балтика између Пољске и Литваније, био изузет из тих ограничења. Међутим, Литванија је средином јуна блокирала превоз робе која је под санкцијама ЕУ. Сада је Европска комисија оценила да не би требало да постоји „никаква забрана” за транзит робе железницом између Калињинграда и остатка Русије, изузев војне опреме, али је истовремено позвала на „циљане и сразмерне” контроле.
Ипак, смернице и препоруке Европске комисије су само један корак у решавању проблема, пошто је потребно да се реши и питање друмског транспорта. Станкевич напомиње да ту постоји „обострани интерес“, с обзиром да су европске компаније заинтересоване за транзит кроз руску и белоруску територију. То је, по његовој оцени, повод за преговоре. „Са стручне стране гледишта, присталица сам тога да би сада за сваку оштру тему требало постављати специјалне представнике Русије и ЕУ, који ће без изласка у медије, проналазити решења за такве проблеме и у питањима где су обе стране очигледно заинтересоване за сарадњу. То је важно радити, зато што понекад управо због повећане пажње медија некакви проблеми се развлаче, почињу расуђивања ко политички добија или губи, а та питања је потребно решавати у тишини, на нивоу специјалних представника, не форсирајући политичку страну“, сматра експерт.
Foreign Policy Research Institute)
Запад се повлачи из санкционог рата?
Ово је други пут у последњих неколико дана да се Запад повлачи у санкционом рату са Русијом. Прво је Канада обећала да ће коначно вратити турбину „Северном току“ коју је задржала због западних санкција против Москве, што је изазвало кризу на европском енергетском тржишту, а сада је ЕУ наредила Литванији да деблокира пругу до руског Калињинграда.
Литванцима сада није преостало ништа друго него да следе директиве Брисела, те обећавају да ће „ефикасно обезбедити примену санкција кроз пажљив мониторинг, принципијелну процену и ефективну проверу да ли Русија покушава да злоупотреби могућности транзита“.
„Очигледно је да је дошло до та два преседана и веома важна, када Европа одступа од већ уведених санкционих правила, прелазећи на рационалнo понашање – не руководи се политичком екстремном позицијом, него рационалношћу. Чак и у првом случају, када је реч о турбини, таквој позицији придружила се и Канада. Сматрам да су то важни сигнали када се у ескалацију санкционог притиска, санкција и контрасанкција, уносе елементи рационалног понашања и временом ће ти елементи јачати. Рекао бих да је то позитиван тренд и желео бих да остане на снази и у будуће“, закључио је Станкевич.
Међутим, међу руским експертима и даље има скептика, који упозоравају да је преурањено радовати се одлуци Европске комисије, с обзиром на то да је Европа и раније умела да крши постигнуте договоре. Тек када губернатор Калињинградске области извести председника Русије да је све у реду и да је роба иде, моћи ће се рећи да је ситуација решена, закључују стручњаци.
Извор: Иксра
